čehati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /t͡ʃěxati/
- Hifenacija: če‧ha‧ti
Glagol
[uredi]čèhati (ćirilica чѐхати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola čehati
| Infinitiv: čehati | Glagolski prilog sadašnji: čehajući | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
čeham | čehaš | čeha | čehamo | čehate | čehaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
čehat ću1 čehaću |
čehat ćeš1 čehaćeš |
čehat će1 čehaće |
čehat ćemo1 čehaćemo |
čehat ćete1 čehaćete |
čehat će1 čehaće |
| Futur II. |
budem čehao2 | budeš čehao2 | bude čehao2 | budemo čehali2 | budete čehali2 | budu čehali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
čehao2 sam | čehao2 si | čehao2 je | čehali2 smo | čehali2 ste | čehali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam čehao2 | bio si čehao2 | bio je čehao2 | bili smo čehali2 | bili ste čehali2 | bili su čehali2 | |
| Imperfekt |
čehah | čehaše | čehaše | čehasmo | čehaste | čehahu | |
| Kondicional I. |
čehao2 bih | čehao2 bi | čehao2 bi | čehali2 bismo | čehali2 biste | čehali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih čehao2 | bio bi čehao2 | bio bi čehao2 | bili bismo čehali2 | bili biste čehali2 | bili bi čehali2 | |
| Imperativ |
- | čehaj | - | čehajmo | čehajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
čehao m. / čehala f. / čehalo n | čehali m. / čehale f. / čehala n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
čehan m. / čehana f. / čehano n | čehani m. / čehane f. / čehana n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „čehati” u Hrvatskom jezičnom portalu