čutura

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /t͡ʃǔtura/
  • Hifenacija: ču‧tu‧ra

Imenica[uredi]

čùtura f (ćirilica чу̀тура)


Kategorije: pren.

Oblici:

  1. čùtura [1]
  2. čùtura Subotica [1]

Značenja:

  1. Okrugla pljosnata posuda za vino ili rakiju, najčešće od drveta, obično ukrašena drvorezom ili bojama, koja se nosi obešena o kaiš preko ramena. [2] Krašovo[1]
  2. Osoba koja često i mnogo pije alkoholna pića, koja se često opija, pijandura. [1]

Primeri:

  1. I donèse svȁki čùturu pȕnu vína i prȁtē i bȃnda, svírci. Martonoš [1]
  2. Nȍsi u čùturu vína jel ràkije i ìde od rȍdbine do rȍdbine da i zòve da dȏđedu ù svatove. [3] Kumane [1]
  3. Svadba i drugo veselje u Jarkovcu [...] nije se mogla ni zamisliti bez drvene „čuture", ali te čuture, koje su sada već velike retkosti, nabavljane su sa strane. Pravljene su od tisova, kajsijova i drugog tvrda drveta koje neće pući kad se osuši. Bilo je čutura ukrašenih rezbarijama u drvetu a i prevučenih čohom. [4] [1]
  4. Ćúti, Pȃjo, ni tèbe nȇ da bȉde lȁko ka ti dȏđedu š čùturom na vráta, trȅba ȍndak nȏvce da òpraviš. Neuzina [1]
  5. Dȅda, dȃj čùturu rakije. [5] [3] [6] [7] [8] [9] Čenta Jamena Sremska Rača Morović Vašica Berkasovo Bačinci Kukujevci Sot Erdevik Martinci Laćarak Neštin Susek Sviloš Čerević Ledinci Bukovac Čortanovci Stari Slankamen Šatrinci Surduk Šuljam Voganj Jarak Hrtkovci Golubinci Prhovo Ugrinovci Bečmen Jakovo Boljevci Subotica Martonoš Senta Pačir Sombor Sivac Stapar Kula Drljan Mol Srbobran Turija Bačko Gradište Deronje Zmajevo Tovariševo Despotovo Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Gospođinci Kać Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Žitište Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Aradac Konak Orlovat Sakule Dobrica Ilandža Sefkerin Crepaja Alibunar Dolovo Omoljica Deska Temišvar [1]
  6. Onȃj vȇže na četȕru šnùftiklu jeli peškȋr, štȁ bílo. Jasenovo [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • čutura” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 63.
  3. 3,0 3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 92.
  5. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  6. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 328.
  7. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  8. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53.
  9. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 61, 452.