Đurđevdan
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /dʑûːrd͡ʑeʋdaːn/
- Hifenacija: Đur‧đev‧dan
Imenica[uredi]
Đȗrđevdān m (ćirilica Ђу̑рђевда̄н)
Oblici:
Značenja:
- Crkveni praznik posve ćen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). [1]
Primeri:
- Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. [2] [3] Stapar Silbaš Tovariševo Obrovac Bačka Palanka [1]
- Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Žabalj [1]
- Idém o na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. [4] Izbište Ostojićevo Vršac Deska [1]
- Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Elemir [1]
- Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Novi Sad Đurđevo Mokrin [1]
- Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Šimanovci [1]
- Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula [1]
- Tȍ je bȉo Đȗrđev dȃn. Vojka [1]
- A i Đȗrđev dȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Parage [1]
- O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ìšlo na ùranak. [5] Aradac [1]
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice Đurđevdan
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | Đurđevdan | - |
| genitiv | Đurđevdana | - |
| dativ | Đurđevdanu | - |
| akuzativ | Đurđevdan | - |
| vokativ | Đurđevdane | - |
| lokativ | Đurđevdanu | - |
| instrumental | Đurđevdanom | - |
Reference[uredi]
- „Đurđevdan” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
- ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.