Prijeđi na sadržaj

šegrt

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ʃěɡrt/
  • Hifenacija: še‧grt

Imenica

[uredi]

šègrt m (ćirilica шѐгрт)


Kategorije:

kov.rib.


Oblici:

  1. šègrt [1]
  2. šègrt [1]


Značenja:

  1. Mladić ili dečak koji uči zanat kod majstora; učenik u privredi. [2] Vršac[1]
  2. Šaljivo proveravanje novog šegrta. [1]
  3. Gvozdeni stalak, služi za pridržavanje jednog kraja dužeg predmeta koji se greje u vatri. [1]


Primeri:

  1. Trȋ gȍdine trȅba da ìde šègrt da ùči, ȍnda pȍsle pòstaje kȃlfa. [3] Neradin [1]
  2. Bíla sam, ȍnda se tȏ tàko kazívalo, šègrt. [4] [5] [3] Aradac Bačinci Sot Neštin Sremska Kamenica Irig Inđija Krčedin Subotica Pačir Mol Kula Turija Kać Novi Sad Bačka Palanka Begeč Futog Titel Novi Kneževac Mokrin Bašaid Deska [1]
  3. Bílo je nȃs dvȃ šègrta. Kovilj [1]
  4. Jedna od mnogobrojnih šala bila je i „proba šegrta". Sastojala se u isprobavanju da li će šegrt brzo naučiti zanat. On je morao da se provuče ispod papudžijskog panja. Ako mu to uspe, biće dobar papudžija. Ali dok se on provlačio, — a kalfe su mu obično davale stari panj s niskim nogama — oni su ga šibali kaiševima. Pri takvim šalama mnogi šegrti prolivali su suze [...], a mnogi su izdržali [...], pa su kasnije kao kalfe iste šale primenjivali prema svojim mlađima u zanatu. [2] Vršac [1]
  5. Prilikom sastavljanja kanapa koristi se stalak henger štangla koja zamenjuje šegrta pa ima naziv „drugi šegrt”. [6] [1]
  6. Posle imaš bakovac, šegrt, dva kraća [drveta], koja vežeš sa strane i zavrneš jedek i onaj tamo vrti i ovaj s ove strane vrti. [7] Sremski Karlovci [1]


Sinonimi:

  1. potrčko [1]
  2. sluga [1]
  3. bakovac [1]


Izrazi:

  1. Udario ga ˜ ("doživeo je manji šlog"). Sombor [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • šegrt” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 122.
  3. 3,0 3,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 172.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.
  6. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 189.
  7. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.