štap

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ʃtâːp/
  • Hifenacija: štap

Imenica[uredi]

štȃp m (ćirilica шта̑п)


Kategorije: rib.rib.

Oblici:

  1. štápa [1]

Značenja:

  1. Duži komad drveta, odsečen od deblje ili tanje grane. [1]
  2. Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
  3. Štap pomoću koga je učvršćeno krilo vrške odnosno bubnja. [1]
  4. Palica kojom pastir usmerava kretanje stoke. Novo Miloševo[1]
  5. Isto. Melenci[1]
  6. Deo razboja za zatezanje stražnjeg vratila. [1]
  7. Stablo suncokreta. [1]
  8. Improvizovana alatka kojom se ubija riba u toku mresta. [1]

Primeri:

  1. Mȅće pèškīr na tȁj štȃp. Laćarak [1]
  2. Tȗko sa štāpȍvima. [2] [3] [4] [5] [6] Kruščica Morović Klenak Deronje Gospođinci Novi Kneževac Ostojićevo Novo Miloševo Itebej Međa Aradac Čenta Vršac Sefkerin [1]
  3. Štápove tvŕde od gorúna prȁvimo takȍ o[d] trȉ frtálja mȅtera. Jasenovo [1]
  4. Sad to po nemački, to se zove fligljšteke, a po našem bi se zvalo krilin štap, a ono je glavni štap. [6] Morović [1]
  5. Onda na jedan kraj, gdi je krilo, ima jedan štap — krilni štap. [6] Novi Sad [1]
  6. Okretanjem prednjeg vratila odmota koliko je potrebno osnovu sa zadnjeg vratila i opet ubaci štap u jednu od rupa na zadnjem vratilu. Jasenovo [1]
  7. Mórali smo štápove od sùncukreta sȅći. Novi Sad [1]
  8. I tȋ štápovi su se lòžili u pròstu pȇć. [7] Kovilj Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Titel Kovin [1]
  9. Za štȃp se òbično ùzima jasènova sȉrova štȉca, dȕgačka oko čètir mȇtra, debljìne čòvečijeg rȕkohvāta da mȍže da se dòbro òpstisne i da ne klízi iz rúku. [8] Kovilj [1]

Sinonimi:

  1. motka [1]

Izrazi:

  1. Doterati do slepačkogštapa ("postati siromašan"). Sombor [1]
  2. ishod nečega može biti povoljan i nepovoljan’ Jasenovo [1]
  3. ˜ ima dva kraja [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • štap” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 1.19 1.20 1.21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 14, 25, 26.
    • Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 97, 136.
    • Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 161.
    • 6.0 6.1 6.2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
    • Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
    • Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).