štap
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ʃtâːp/
- Hifenacija: štap
Imenica
[uredi]štȃp m (ćirilica шта̑п)
Kategorije:
rib.rib.
Oblici:
Značenja:
- Duži komad drveta, odsečen od deblje ili tanje grane. [1]
- Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
- Štap pomoću koga je učvršćeno krilo vrške odnosno bubnja. [1]
- Palica kojom pastir usmerava kretanje stoke. Novo Miloševo[1]
- Isto. Melenci[1]
- Deo razboja za zatezanje stražnjeg vratila. [1]
- Stablo suncokreta. [1]
- Improvizovana alatka kojom se ubija riba u toku mresta. [1]
Primeri:
- Mȅće pèškīr na tȁj štȃp. Laćarak [1]
- Tȗko sa štāpȍvima. [2] [3] [4] [5] [6] Kruščica Morović Klenak Deronje Gospođinci Novi Kneževac Ostojićevo Novo Miloševo Itebej Međa Aradac Čenta Vršac Sefkerin [1]
- Štápove tvŕde od gorúna prȁvimo takȍ o[d] trȉ frtálja mȅtera. Jasenovo [1]
- Sad to po nemački, to se zove fligljšteke, a po našem bi se zvalo krilin štap, a ono je glavni štap. [6] Morović [1]
- Onda na jedan kraj, gdi je krilo, ima jedan štap — krilni štap. [6] Novi Sad [1]
- Okretanjem prednjeg vratila odmota koliko je potrebno osnovu sa zadnjeg vratila i opet ubaci štap u jednu od rupa na zadnjem vratilu. Jasenovo [1]
- Mórali smo štápove od sùncukreta sȅći. Novi Sad [1]
- I tȋ štápovi su se lòžili u pròstu pȇć. [7] Kovilj Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Titel Kovin [1]
- Za štȃp se òbično ùzima jasènova sȉrova štȉca, dȕgačka oko čètir mȇtra, debljìne čòvečijeg rȕkohvāta da mȍže da se dòbro òpstisne i da ne klízi iz rúku. [8] Kovilj [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Doterati do slepačkogštapa ("postati siromašan"). Sombor [1]
- ishod nečega može biti povoljan i nepovoljan’ Jasenovo [1]
- ˜ ima dva kraja [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice štap
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | štap | štapovi |
| genitiv | štapa | štapova |
| dativ | štapu | štapovima |
| akuzativ | štap | štapove |
| vokativ | štape | štapovi |
| lokativ | štapu | štapovima |
| instrumental | štapom | štapovima |
Reference
[uredi]- „štap” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 14, 25, 26.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 97, 136.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 161.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).