štranjka

Izvor: Wiktionary

štranjka

štranjka (srpskohrvatski, ćir., штрањка)[uredi]

Imenica[uredi]

štranjka f (ćirilica штрањка)

Oblici:

  1. štrȃnjka [1]
  2. štrange, štrȃngle, štranjge MKBnj, štranke, štrȃnglje Va, strȃnjke, štranjke [1]


Značenja:

  1. Deblje uže, konopac. Čerević[1]
  2. Prteni deo ama koji se vezuje za ždrepčanike. [1]
  3. Štranjke za levog konja u zapregi, čovečnjaka. [2] Čenta[1]
  4. Prteni deo biča. [1]


Primeri:

  1. Sa njime su sahranili i štranjku o koju se obesio. Begeč [1]
  2. Vȇzano sa štrȃnjkama. [2] Itebej [1]
  3. I kajási može da bȉdnu ot kȍže, a mȍž da bȉdnu ot štrȃnjke. Đala [1]
  4. A dvȃ čòveka ȉmaju, tàko, nòsāč: dvȃ kóca, svȇzana štrȃnjka kolko kȍšār da ne pròpadne. Martonoš [1]
  5. Se držim za štranjku da se popnem na tavan. [3] [2] [4] [5] [6] [7] Čenej Ruma Bečej Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Mokrin Novo Miloševo Taraš Elemir Ilandža Čenta Deska Ivanda [1]
  6. Kad se koža istegli pod petom, uzme se kuka [...] namesti na tavanicu, i to tako da se prvo veže jedna „štranga” (konopac) i o nju obesi koža ( — S; J) [ZPR; RSB]. [8] [1]
  7. Si uzo štranku da vežemo svinče? [9] Senpeter Silbaš Tovariševo Obrovac [1]
  8. Vuci bolje tu štranku jerbo će se voz prevrniti sa slamom. Bačka Palanka [1]
  9. Mȉsim da je sȁde podréšio štrȃnke. Deronje [1]
  10. Òvo je zȋd i tȗ se pòdmete, vȇže se štrȃnka zà tū grȇdu. [10] Obrež [1]
  11. Òni su kázali štrȃnke tȕ kòd nās, al tȍ su úža tȃ koja vèzīvam tȍ dȑvo. [2] Đala Bačinci Pačir [1]
  12. On [ždrvčanik] je služio, i danas služi na konjskim kolima, da se na njega kače štranjke amova, pa tako na njima konji vuku kola ( — NK Ki). [11] [1]
  13. Nȅki ča Jóca je óde prȁvio nȃjbȍlje štrȃnjke. Ȏn kad i[h] nàmēsti, tȏ trȁje do[k] gȍd ȉmaš kònje. Jaša Tomić [1]
  14. Dve štranjke zakačiš za drvčanik da vuče konj. [12] [5] [6] [7] Čenej Erdevik Martinci Susek Ležimir Sviloš Voganj Jarak Jazak Vrdnik Sremska Kamenica Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Krčedin Boljevci Surčin Belegiš Martonoš Bajša Mol Bački Brestovac Turija Bačko Gradište Nadalj Čurug Deronje Ravno Selo Zmajevo Vajska Gospođinci Silbaš Žabalj Čenej Kać Šajkaš Begeč Gardinovci Titel Đala Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Iđoš Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Taraš Elemir Šurjan Boka Neuzina Konak Orlovat Perlez Idvor Ilandža Čenta Crepaja Sefkerin Bela Crkva Ivanda [1]
  15. Strȃnjke za kònje, za zȁpregu, pa uláre za kònje, pa jèdeke — sàleri, uglàvnōm s kùdeljom se bȁvili. Bačinci [1]
  16. Štrange za amove korišćene su za vuču tereta. [13] Nadalj Jasenovo [1]
  17. Ždrepčanici su drvena motka na čijem kraju se nalaze gvozdene alke za koje se zakače konjski amovi bilo lancima, bilo pomoću „štrangi” od kanapa. [14] Stapar [1]
  18. Mȏra da bȉdedu štrȁnge kod kónja, jebo brèz nji kȁko da i[h] vúčeš. Šurjan Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  19. Òve štrȃnke su baš dèbele, a svȅ mȏradu da bȉdedu jáke da mȍž kȍnj da se vúče, da se ne prèkinedu. [12] Neuzina Erdevik Ležimir Sremska Mitrovica Klenak Jarak Platičevo Grabovci Ogar Krušedol Golubinci Vojka Batajnica Pačir Sombor Bajša Sivac Kula Turija Bačko Gradište Lalić Despotovo Deronje Rumenka Bačka Palanka Begeč Novi Bečej Jaša Tomić Šurjan Boka Alibunar Uljma Deliblato Bavanište Kovin [1]
  20. Štrȃnke su se uvláčile — mògle su da bȕdu od lánca, mògle su da bȕdu od kònoplje. Bačinci [1]
  21. Ušćúdio se, pa se ȍto, a mlȃd je tȏ kȍnj, zdrȁvo jȃk, je stroválio i kȍla i pòkido i štrȃnjge i ámove. [3] [12] Jaša Tomić Jamena Hrtkovci Boljevci Batajnica Begeč Banatsko Aranđelovo Kikinda Radojevo Žitište Šurjan Boka Neuzina Sefkerin [1]
  22. Na svinjarskim bičevima razlikujemo bičalje koje je dugačko oko pola metra, „povraz” (deo kojim se privezuje bič za bičalje), kožne „lopare”, „štranjku”, kožni i pravi švigar. [15] [1]


Izrazi:

  1. oterati ("naterati (nekoga) na samoubistvo"). Melenci [1]
  2. úzmištrȃngu pa se obési kad ne valjȃš! ("bolje takav i ne živeti"). Vršac [1]
  3. dati komeštrangu oko guše ("isto"; "Ti dam štrangu oko guše"). Jasenovo [1]
  4. Dati komeštrangu da se obesi ("ne dati kome ništa"; "Dȁću ti štrȃngu da se obȅsiš"). Jasenovo [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 383.
  4. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58, 66.
  5. ↑ 5,0 5,1 Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192.
  6. ↑ 6,0 6,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  7. ↑ 7,0 7,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 102.
  9. ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 153.
  11. ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 47.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  13. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54.
  14. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
  15. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 82.

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=štranjka&oldid=1402160