štrikati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ʃtrîkati/
Hifenacija: štri‧ka‧ti

Glagol

štrȉkati (ćirilica штри̏кати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Imenica

štrikati, Imenica|{{{rod}}}

Kategorije:

trp.trp.odr. vid.pren.pren.

Oblici:

-am ^[1]
-a, -o ^[1]

Značenja:

Uplitati vunu, konce ili sl. ručno, naročitim dugačkim iglama ili mašinski; izrađivati time nešto (čarape, odeću i sl.). ^[1]
Praviti mrežu pomoću ribarske iglice. ^[1]
Koračati, gaziti sitnim korakom. Mokrin Novo Miloševo^[1]
Plašiti se, prezati. Sombor Mol^[1]

Primeri:

Bíla jèdna fàbrika što se tkȁle màrame i štrȉkale. Beška ^[1]
Jȃ sam štrȉkala džȅmper bélo i súro, pa takȍ u kȍcke. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] Banatska Palanka Bačinci Laćarak Ruma Sremska Kamenica Šimanovci Martonoš Mol Bačko Petrovo Selo Kula Turija Gospođinci Kać Novi Sad Begeč Mokrin Kikinda Novo Miloševo Itebej Melenci Elemir Aradac Farkaždin Vršac Izbište Crvena Crkva Bata Lovra Deska Čenej Ivanda ^[1]
Kad dȏđem kȕći, ȍnda ìmām stȃri svȅdēra, ȍnda pȃram pa štrȉkam rukàvice. Deronje ^[1]
Jȃ sam vȉdila i štrȉkati i čìtati. Vizić ^[1]
Prédem, štrȉkām, nȍsim da pròdajem čàrape ; rib — Sedite zimi, ako je zamrzla Sava, onda sedite kod kuće, pripremim materijala i polako štrikaj (Knk). ^[6] Aradac Subotica ^[1]
I Bazára mi kȗpi òni za štrȉkānje, za plètēnje. ^[2] Bačko Petrovo Selo Bašaid ^[1]
Glavna sirovina za izradu sukna za doroce [...] za pletenje marama, čarapa i „štrikanica” („štrikanih”, pletenih prsluka), bila je vuna. ^[7] ^[1]
Mȋ smo čàrape nòsili štrȉkāne. Bačinci ^[1]
Bílo je štrȉkane i marȁme. Banatska Palanka Dobrinci ^[1]
Jȁ sam nòsila zȅpe štrìkāne. Bačinci Kać ^[1]

Izvedene reči:

Sinonimi:

štrikovati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola štrikati

Infinitiv: štrikati		Glagolski prilog sadašnji: štrȉkajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: štrȉkānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		štrikam	štrikaš	štrika	štrikamo	štrikate	štrikaju
Budućnost	Futur I.	štrikat ću¹ štrikaću	štrikat ćeš¹ štrikaćeš	štrikat će¹ štrikaće	štrikat ćemo¹ štrikaćemo	štrikat ćete¹ štrikaćete	štrikat će¹ štrikaće
Budućnost	Futur II.	budem štrikao²	budeš štrikao²	bude štrikao²	budemo štrikali²	budete štrikali²	budu štrikali²
Prošlost	Perfekt	štrikao² sam	štrikao² si	štrikao² je	štrikali² smo	štrikali² ste	štrikali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam štrikao²	bio si štrikao²	bio je štrikao²	bili smo štrikali²	bili ste štrikali²	bili su štrikali²
	Imperfekt	štrikah	štrikaše	štrikaše	štrikasmo	štrikaste	štrikahu
Kondicional I.		štrikao² bih	štrikao² bi	štrikao² bi	štrikali² bismo	štrikali² biste	štrikali² bi
Kondicional II.		bio bih štrikao²	bio bi štrikao²	bio bi štrikao²	bili bismo štrikali²	bili biste štrikali²	bili bi štrikali²
Imperativ		-	štrikaj	-	štrikajmo	štrikajte	-
Glagolski pridjev radni		štrikao m. / štrikala f. / štrikalo n			štrikali m. / štrikale f. / štrikala n
Glagolski pridjev trpni		štrikan m. / štrikana f. / štrikano n			štrikani m. / štrikane f. / štrikana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„štrikati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 262, 452.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 81, 140.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 59.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] 2,0 ^2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 262, 452.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-4] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 81, 140.

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-5] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Velimir_Mihajlović—Gordana_Vuković,_Srpskohrvatska_leksika_ribarstva.-6] Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[Rajko_R._Nikolić,_Šajkaška_narodna_nošnja._Srpske_narodne_nošnje_u_Vojvodini.-7] Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 59.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]