štucati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ʃtût͡sati/
Hifenacija: štu‧ca‧ti

Glagol

štȕcati (ćirilica шту̏цати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-am ^[1]

Značenja:

Imati napad štucavice. ^[1]

Primeri:

Kad štucaš, neko te spominje. Jasenovo Novo Miloševo ^[1]

Sinonimi:

icati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola štucati

Infinitiv: štucati		Glagolski prilog sadašnji: štȕcajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: štȕcānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		štucam	štucaš	štuca	štucamo	štucate	štucaju
Budućnost	Futur I.	štucat ću¹ štucaću	štucat ćeš¹ štucaćeš	štucat će¹ štucaće	štucat ćemo¹ štucaćemo	štucat ćete¹ štucaćete	štucat će¹ štucaće
Budućnost	Futur II.	budem štucao²	budeš štucao²	bude štucao²	budemo štucali²	budete štucali²	budu štucali²
Prošlost	Perfekt	štucao² sam	štucao² si	štucao² je	štucali² smo	štucali² ste	štucali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam štucao²	bio si štucao²	bio je štucao²	bili smo štucali²	bili ste štucali²	bili su štucali²
	Imperfekt	štucah	štucaše	štucaše	štucasmo	štucaste	štucahu
Kondicional I.		štucao² bih	štucao² bi	štucao² bi	štucali² bismo	štucali² biste	štucali² bi
Kondicional II.		bio bih štucao²	bio bi štucao²	bio bi štucao²	bili bismo štucali²	bili biste štucali²	bili bi štucali²
Imperativ		-	štucaj	-	štucajmo	štucajte	-
Glagolski pridjev radni		štucao m. / štucala f. / štucalo n			štucali m. / štucale f. / štucala n
Glagolski pridjev trpni		štucan m. / štucana f. / štucano n			štucani m. / štucane f. / štucana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„štucati” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ʃtût͡sati/
Hifenacija: štu‧ca‧ti

Glagol

štȕcati (ćirilica шту̏цати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-am ^[1]

Značenja:

Imati napad štucavice. ^[1]

Primeri:

Kad štucaš, neko te spominje. Jasenovo Novo Miloševo ^[1]

Sinonimi:

icati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola štucati

Infinitiv: štucati		Glagolski prilog sadašnji: štȕcajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: štȕcānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		štucam	štucaš	štuca	štucamo	štucate	štucaju
Budućnost	Futur I.	štucat ću¹ štucaću	štucat ćeš¹ štucaćeš	štucat će¹ štucaće	štucat ćemo¹ štucaćemo	štucat ćete¹ štucaćete	štucat će¹ štucaće
Budućnost	Futur II.	budem štucao²	budeš štucao²	bude štucao²	budemo štucali²	budete štucali²	budu štucali²
Prošlost	Perfekt	štucao² sam	štucao² si	štucao² je	štucali² smo	štucali² ste	štucali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam štucao²	bio si štucao²	bio je štucao²	bili smo štucali²	bili ste štucali²	bili su štucali²
	Imperfekt	štucah	štucaše	štucaše	štucasmo	štucaste	štucahu
Kondicional I.		štucao² bih	štucao² bi	štucao² bi	štucali² bismo	štucali² biste	štucali² bi
Kondicional II.		bio bih štucao²	bio bi štucao²	bio bi štucao²	bili bismo štucali²	bili biste štucali²	bili bi štucali²
Imperativ		-	štucaj	-	štucajmo	štucajte	-
Glagolski pridjev radni		štucao m. / štucala f. / štucalo n			štucali m. / štucale f. / štucala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„štucati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[1]