šutjeti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ʃǔːtjeti/
- Hifenacija: šut‧je‧ti
Glagol
[uredi]šútjeti (ćirilica шу́тјети) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola šutjeti
| Infinitiv: šutjeti | Glagolski prilog sadašnji: šútēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: šúćenje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
šutim | šutiš | šuti | šutimo | šutite | šute | |
| Budućnost |
Futur I. |
šutjet ću1 šutjeću |
šutjet ćeš1 šutjećeš |
šutjet će1 šutjeće |
šutjet ćemo1 šutjećemo |
šutjet ćete1 šutjećete |
šutjet će1 šutjeće |
| Futur II. |
budem šutio2 | budeš šutio2 | bude šutio2 | budemo šutjeli2 | budete šutjeli2 | budu šutjeli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
šutio2 sam | šutio2 si | šutio2 je | šutjeli2 smo | šutjeli2 ste | šutjeli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam šutio2 | bio si šutio2 | bio je šutio2 | bili smo šutjeli2 | bili ste šutjeli2 | bili su šutjeli2 | |
| Imperfekt |
šućah | šućaše | šućaše | šućasmo | šućaste | šućahu | |
| Kondicional I. |
šutio2 bih | šutio2 bi | šutio2 bi | šutjeli2 bismo | šutjeli2 biste | šutjeli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih šutio2 | bio bi šutio2 | bio bi šutio2 | bili bismo šutjeli2 | bili biste šutjeli2 | bili bi šutjeli2 | |
| Imperativ |
- | šuti | - | šutimo | šutite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
šutio m. / šutjela f. / šutjelo n | šutjeli m. / šutjele f. / šutjela n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „šutjeti” u Hrvatskom jezičnom portalu