žȋv
Izgled
žȋv
žȋv (srpskohrvatski, ćir., жи̑в)
[uredi]Imenica
[uredi]žȋv ? (ćirilica жи̑в)
Kategorije:
rib.odr. vid.bot.
Oblici:
Značenja:
- Koji živi, koji je u životu. [1]
- Ozleđeno mesto na telu, otvorena rana. Vršac[1]
- Težina žive životinje. Sombor Kovilj Vršac[1]
- Višegodišnja listopadna žbunasta biljka Lycium. [1]
- Koji se sastoji od izraslih biljaka (samoniklih ili sađenih). [1]
- Ograda od gusto zasađenog žbunja. [1]
- Presan, sirov, nedokuvan, nedopečen (o prehrambenim proizvodima). Đurđevo[1]
- Nepečen (o cigli). [1]
- Živahan, nemiran, nestašan (o detetu). Đurđevo Novo Miloševo[1]
- Pokretljiv (o ribi). [1]
- Koji stalno teče (o vodi, reci i sl.). [1]
- Živo stvorenje, živo biće; živinče. [1]
- Višegodišnja listopadna žbunasta biljka Lycium. [1]
- Koji se sastoji od izraslih biljaka (samoniklih ili sađenih). [1]
- Koji stalno teče (o vodi, reci i sl.). [1]
- Koji se pomera, pomiče. [1]
- Bioskop. [1]
- Živahan, okretan. [1]
- Veoma vredan, sposoban; živahan, okretan. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Vršac Ivanda[1]
- Koji sa vodom pravi hemijsku reakciju, negašen. [1]
- Istinski, pravi. [1]
Primeri:
- Kćȋ mi u Beògrad ȉma jerèbicu: nàgūradu — kao žíva; ȍči je mètili od đerdána. Novo Miloševo [1]
- Ȍndak je ȕmro jèdan brȁt u Mȅlēncima; òsto je jèdan brȁt, Gája, žȋv i Ljúba, snȃ. [2] [3] Melenci Đurđevo Bašaid [1]
- Sȋne, ako tȋ òstaneš žȋv, jȃ ću bȉti nȃjsrèćnīja mȃjka u svétu i tȋ nȃjsrèćnīji sȋn. Kumane [1]
- Mèni tȏ tàko lȇpo kad mȅtu prèt kuću cvȇće i žívu ȍgradu, ȍma bȕde ȕredno. Jaša Tomić Susek Sviloš Đurđevo Šurjan Boka Neuzina Izbište [1]
- Al us pȗt ȉma žíva ȍgrada nȅka, žȉvi plȏt mȉ zovémo. Izbište [1]
- Žíva cígla, tȏ òvi što kȃžu čerpȉć. [4] Veliko Središte [1]
- Nȅće nȉko na krȁj, ȉma ȑđavu cíglu, ȉma céla strána mu žíva cígla. Jasenovo [1]
- Štuka [...] to je zimska riba koja je mno go živa i ona je naročito proždrljiva. [5] Stari Slankamen Novi Sad [1]
- Kod nas ode ne, ali na živim vodama i četiri centi [su okca na mreži]. Oni tamo, na živim vodama, zovu je samica, a mi je zovemo vaga. [5] [6] Srbobran Subotica Sombor Đurđevo [1]
- A ȍbavezno živínče donèsu, žívo nȅšto. Beška [1]
- Pred njȇvom kȕćom ìmā žȋva ȍgrada. Bačinci Laćarak Đurđevo [1]
- Sačmarica, to samo u živom Dunavu. Bezdan [1]
- Ima stara Tisa, recimo, i živa Tisa. Ne kažemo nova nego živa Tisa. [5] Elemir Stari Slankamen Bačko Gradište Padej [1]
- Mȕke žȋve a ȑđave pláte. Jasenovo [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- živ umreti ("veoma se uplašiti"). Vršac [1]
- ne možeživ u grob da ide ("ne može umreti pre nego što mu je suđeno"). Novo Miloševo Vršac Jasenovo [1]
- odživog čoveka ništa se nije otelo ("čovek može sve postići"). Novo Miloševo [1]
- izvúćižívu glȃvu ("spasti se"). Vršac [1]
- òstatižȋv ("spasti se od velike opasnosti, preživeti"; "I ȕvēk sam ga čúvala, i kad njègov krȅvet namèšćāvam i njègovu sȍbu sprȇmam, ȕvek kȃžem: „Sȋne, oko tȋ òstaneš žȋv, jȃ ću bȉti nȃjsrèćnīja mȃjka u svétu i tȋ nȃjsrèćnīji sȋn”"). Kumane [1]
- Da siživ i zdrav Senpeter [1]
- da smo miživi i zdravi [1]
- živa ti tašta ("u obraćanju osobi koja uđe u kuću u vreme obeda"). Jasenovo [1]
- žív bȉo pa vȉdeo ("uverićeš se i sam"). Vršac [1]
- bezl nema ("nema nikoga"). Đurđevo [1]
- nižȋv ni mŕtav ("veoma prestrašen, pretrnuo od straha, zaprepašćenja i sl."). Vršac [1]
- biti naživoj vatri ("biti u iskušenju, na probi"). Sombor [1]
- živse saraniti ("doživeti veliki neuspeh"; "Žȋv se saránijo"). Vršac [1]
- mukežive a rđave plate ("raditi neki težak posao od koga nema koristi"). Jasenovo [1]
- Bemti sveživo ("psovka"). [1]
- za mrtvuživu ("uteha udovcu kad mu umre žena"). Novo Miloševo [1]
- ni zaživu glavu ("nikako, nipošto"; "Paorski momci i devojke „ni za živu glavu” ne bi tamo zavirili"). Melenci Sombor Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Vršac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 135, 142.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.