ženiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /ʒěniti/
Hifenacija: že‧ni‧ti

Glagol[uredi]

žèniti (ćirilica жѐнити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

Pripremati nečiju ženidbu. ^[1]
Stupati u brak s nekom ženskom osobom, uzimati za ženu. ^[1]
Praviti svadbu. ^[1]

Primeri:

Tȕrali bȕrada — kad žȅni sȋna — unútra u ȁmbar. Jasenovo Vršac ^[1]# Po céli sòkāk s jèdnima čȉzmama se žȅnu. ^[2] Boka ^[1]
Tȁj mi se úja žènio. ^[3] Tomaševac Novo Miloševo Bašaid Elemir ^[1]
Nè smeju se rȍđaci žèniti. Kula ^[1]# Ȏn je tȏ svȅ naslédijo, a ni ȏn se níje žènijo. Subotica Sremska Mitrovica Đurđevo Deska ^[1]
Kad sam se jȃ žènio — tȍ je bìlo triez drȕge gȍdine. Laćarak ^[1]# Mȉ smo mu rékli da bi trȅbo da se žȅni, al nȅ baš ȍdma. Pavliš ^[1]
Jȃ kad sam se ženȉo, jȃ sam kod mȍje snȁje klȁo svȋnje. Vršac ^[1]

Izrazi:

ženȉtise oko vŕbe ("živeti u vanbračnoj zajednici"). Vršac ^[1]
Ženȉti koga toljȁgom ("tući, udarati nekoga"). Vršac ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola ženiti

Infinitiv: ženiti		Glagolski prilog sadašnji: žȅnēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: žȅnjēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ženim	ženiš	ženi	ženimo	ženite	žene
Budućnost	Futur I.	ženit ću¹ ženiću	ženit ćeš¹ ženićeš	ženit će¹ ženiće	ženit ćemo¹ ženićemo	ženit ćete¹ ženićete	ženit će¹ ženiće
Budućnost	Futur II.	budem ženio²	budeš ženio²	bude ženio²	budemo ženili²	budete ženili²	budu ženili²
Prošlost	Perfekt	ženio² sam	ženio² si	ženio² je	ženili² smo	ženili² ste	ženili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam ženio²	bio si ženio²	bio je ženio²	bili smo ženili²	bili ste ženili²	bili su ženili²
	Imperfekt	ženjah	ženjaše	ženjaše	ženjasmo	ženjaste	ženjahu
Kondicional I.		ženio² bih	ženio² bi	ženio² bi	ženili² bismo	ženili² biste	ženili² bi
Kondicional II.		bio bih ženio²	bio bi ženio²	bio bi ženio²	bili bismo ženili²	bili biste ženili²	bili bi ženili²
Imperativ		-	ženi	-	ženimo	ženite	-
Glagolski pridjev radni		ženio m. / ženila f. / ženilo n			ženili m. / ženile f. / ženila n
Glagolski pridjev trpni		ženjen m. / ženjena f. / ženjeno n			ženjeni m. / ženjene f. / ženjena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„ženiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 150.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 148.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 150.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 148.

[1]

[2]

[3]