žitan
žitan
žitan (srpskohrvatski, ćir., житан)
[uredi]Kategorije:
odr. vid.zool.
Značenja:
- Koji se odnosi na žito uopšte. [1]
- Velika jama, iskopana u zemlji, u koju se smeštaju žitarice. [1]
- Isto. [1]
- Vreme i proces vršenja žita. [1]
- Isto. Subotica Zmajevo[1]
- Prostorija za smeštanje žita. [1]
- Isto. [2] Kać[1]
- Posuda obično sa drvenom konstrukcijom i rešetkastim dnom koja služi za prečišćavanje pšeničnog zrna. [2] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel[1]
- Vrsta kesege Abramis sapa. [1]
Primeri:
- Kad testo krene, najpre potpali peć: obično žitne slame ili ogrizine od kukuruzovine. [3] Gospođinci Platičevo [1]
- Hleb od čistog „žitnog” tj. pšeničnog brašna imali su imućniji ljudi. [4] Pivnice [1]
- Kȗpimo kvásca, pa málko žȉtna brȁšna, ȍndak mȅtemo ot kukùrūza dȍsta brȁšna, pa zamȇsimo. [5] [6] Boka Novi Kneževac [1]
- Prvobitna spremišta za žito bile su žitne jame. [7] Sremska Mitrovica [1]
- Nèko je ȉmo i žìtnu jȁmu za žȉto. [8] Banatsko Aranđelovo [1]
- Tȏ su jȁme bíle kȍpāno dubòko, jel ȉma tȗ — ȅvo, evo tȗ mu sȁd kȕća sȇda. Tȗ je bíla žìtna jȁma se zvála. Đala [1]
- A to je bio posao za koji su morale naći snage sve seoske žene, u žarko leto, bez obzira što je to vreme bilo određeno i za napornu “žitnu radnju”, a možda već i za vozidbu i vršidbu, ako bi godina poranila. Platičevo [1]
- Žȉtni ȁm bar od cígle i maltèrisan. [8] Uljma Crepaja Vračev Gaj [1]
- Kukùruzno brȁšno, jèčmeno, žìtno, šta ȉma, ako nȇma ònōg — ònōg, i tàko, mèkinje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. [9] Kovilj [1]
- Imamo ondak... Madžari kažu buzo, žitne kesege. [10] Padej [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 22.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 103.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 308.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 488.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 52, 54, 70.
- ↑ 8,0 8,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.