žito
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ʒîto/
- Hifenacija: ži‧to
Imenica
[uredi]žȉto n (ćirilica жи̏то)
Kategorije:
bot.
Oblici:
- žíto, žȉto [1]
- žȉto Susek Sviloš Sremska Mitrovica Mol Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Mošorin Kovilj Titel [2] [3] [1]
- žȉto [1]
Značenja:
- Pšenica Triticum vulgare. [4] [5] [2] [6] Krašovo[1]
- Kolač u obliku žitnog klasa koji se pravi za Božić. [1]
- Sorta pšenice. [3] Titel Mošorin[1]
- Žito koje se seje pred zimu, u jesen. Kovin[1]
- Sorta pšenice. [2] [3] Titel[1]
- Isto. [2] [3] Čurug[1]
- Poljoprivredna mašina za sejanje žita. [3] Bačinci Mošorin Kovilj[1]
- Pšenica tvrdog zrna Triticum durum. Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Kovin[1]
- Žito koje se seje u proleće i donosi plod iste godine u jesen. [3] Žabalj[1]
- Bilo koja poljoprivredna kultura od čijeg se zrnastog ploda melje brašno za hleb (pšenica, ječam, kukuruz, ovas, raž, proso itd.). [1]
Primeri:
- Da bèrberima dámo mèter žȉta, célu gȍdinu brȉje. Deronje [1]
- U atáru mȍj brȁt od stríca sȅje žȉto. Vizić [1]
- Ȍbičaj je kòd nās da se pòsipa žȉto, Rȁdovan, ȍbičaj. Vojka [1]
- Nèko je ȉmo i žìtnu jȁmu za žȉto. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] Banatsko Aranđelovo Bačinci Sot Laćarak Sremska Mitrovica Vrdnik Sremska Kamenica Dobrinci Beška Šimanovci Vojka Boljevci Stari Slankamen Subotica Martonoš Pačir Obzir Mol Kula Srbobran Turija Ravno Selo Silbaš Tovariševo Čenej Đurđevo Kać Novi Sad Begeč Gardinovci Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Novo Miloševo Bašaid Itebej Međa Kumane Melenci Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Aradac Šurjan Boka Neuzina Veliki Gaj Jarkovac Tomaševac Farkaždin Čenta Vršac Izbište Jasenovo Banatska Palanka Kovin Lovra Deska Čenej Ivanda [1]
- Pa ìmali pȍsle kosàčice òvē, pa žíto kòsili. Bačinci [1]
- Sami nazivi kolača [...] „vlat žita” [...], kao i mnogi drugi nazivi kolača koji su pravljeni za Božić, jasno ukazuju na njihovu ulogu u novogodišnjoj obrednoj praksi ( — St) [ŽMV 176, 180; EIS 96]. [2] [1]
- U osamnaestom i devetnaestom veku meljava žita u Vojvodini obavljala se u suvačama, vodenicama i vetrenjačama. [2] [1]
- Mȉ žȉto prȁvīmo, i ȍndak svéću i kàndilo. Novi Sad [1]
- Ako nè bide dȍsta žȉta, bȉće koláča. Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Šurjan Boka Neuzina Vršac [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Gasitižito ("prskati pšenicu za setvu rastvorom plavog kamena i kreča radi zaštite od glavnice"). Jasenovo [1]
- U svakomžitu ima kukolja ("u svakoj sredini ima loših ljudi"). Jasenovo [1]
- kòsitinàžito ("kositi tako da otkos pada na desnu stranu"; "Kòsiti nà žito znači da otkos pada desno na nepokošeno klasje"). Gospođinci [1]
- učìnitižȉto ("izdvojiti prljava i izlomljena zrna pšenice u specijalnim mašinama"). [1]
- kȕpitižȉto ù žamlju Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice žito
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | žito | žita |
genitiv | žita | žita |
dativ | žitu | žitima |
akuzativ | žito | žita |
vokativ | žito | žita |
lokativ | žitu | žitima |
instrumental | žitom | žitima |
Reference
[uredi]- „žito” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Žito. 1988, 208 str, str. 119. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 103.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 73, 74.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 10, 24, 31.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 81, 358.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 20, 47, 489.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 128, 139, 141, 150.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58, 64, 65.