ȍdud

Izvor: Wiktionary

ȍdud

ȍdud (srpskohrvatski, ćir., о̏дуд)[uredi]

Primeri:

  1. A òno kàćuše ȍdud, od nèštīnske planìne, kàćuše túkle čȁk onȃmo na ìločku tȕ plȁninu. Vizić [1]
  2. Ìdēm ȍdud s kȍnjima. [2] Farkaždin [1]
  3. Ȍdud je dòšla. [2] [3] [4] Sefkerin Laćarak Beška Šimanovci Vojka Subotica Martonoš Sombor Stapar Turija Deronje Ravno Selo Gospođinci Novi Sad Vilovo Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Perlez Čenta Lovra [1]
  4. Ȍdud ìdu, kȍse žȉto. Obzir [1]
  5. Ònaj vȋče ȍdud, ònaj ȍdud. [1]
  6. Stȁnu ȍdonud málko i ȍdud málko. [2] Itebej [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 53, 136, 207, 209.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.

Napomene[uredi]