ȕvo
ȕvo
ȕvo (srpskohrvatski, ćir., у̏во)
[uredi]Imenica
[uredi]ȕvo ? (ćirilica у̏во)
Kategorije:
rib. kol.
Oblici:
Značenja:
- Organ čula sluha (kod čoveka i životinja). [1]
- Deo predmeta koji svojim oblikom podseća na organ čula sluha. [1]
- Dva prsta, iz poruge stavljena nekome više glave. Vršac[1]
- Deo na korpi, ručka pomoću koje se ona nosi. [1]
- Povijeni, zašiljeni vrh na prednjem delu opanka. [1]
- Deo na udici. [1]
- Zarez sa strane tuljka koji se nalazi u osovini kolskog točka. [2] Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj[1]
- Peziza aurantia. Bačinci[1]
- Isto. Susek Sviloš[1]
- Plantago lanceolata. [1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
Primeri:
- Ȏn je glȗv, nè čuje nȁ uši. Bačinci [1]
- Izvèdu marvínče, krȁvu, bíka, jùnicu — i kȗm ròvāši tȏ, raséče ȕvo. Martonoš [1]
- Uvȁtio me mȁlo za ȕvo. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Izbište Subotica Sivac Stapar Turija Deronje Ravno Selo Gospođinci Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Žitište Šurjan Boka Farkaždin Čenta Batanja Deska Čenej [1]
- Za decu su proizvođene […] dečje cipelice od mekane kože zvane „cipele na uši". Uši su nazivali šire krajeve na gornjem delu za vezivanje. [9] Vršac [1]
- Ima [kačica za turšiju] „uši" i poklopac i od tvrdog drveta daščice za pritiskanje. [10] [1]
- Óde je [na loncu] bílo ȕvo. [11] Begeč Jamena Morović Sremska Rača Sviloš Ledinci Vrdnik Golubinci Pačir Sombor Stapar Kula Turija Tovariševo Kać [1]
- Ȕši su òno što se ùvati. [11] Sombor Jamena Morović Vašica Sremska Rača Neštin Sviloš Jarak Čortanovci Golubinci Prhovo Ugrinovci Stari Slankamen Bečmen Surduk Pačir Stapar Deronje Tovariševo Kać Rumenka Omoljica [1]
- Kórpa ima dvȃ ȕva, nàko da rùkama mȍžeš uvátiti, za kurúze tȏ je kórpa. [11] Lalić [1]
- Izreka je nastala otud što se tur na runtoznama od jahanja jako brzo izliže, pa ga treba krpiti; tada se seku „uši” (proširenja iznad kolena, aksemender) da se spasu pantalone. [12] [1]
- Sobranice u staraca i u čobana imale su napred velike „uši" (nos u srbijanskih opanaka), i to je bila treća vrsta opanka. [13] Jarkovac [1]
- Uvo — to što ima vr, pa tu ispod njega ima ovako malo. [14] Padej [1]
- Vrh [udice], pa držalje, uvo. Bosut [1]
- Òvo je bȕkvica, a i òvō je bȕkvica, ali zéčije ȕši. [15] Bač [1]
Sinonimi:
- drška [1]
- aksemender [1]
- ušica [1]
- kljun [16] Deronje Radojevo Žitište [1]
- čep [16] Morović Ležimir Sremska Mitrovica Sombor Lalić Radojevo Žitište [1]
Izrazi:
- nauši mu curi mast ("ne čuti dobro"). [1]
- ne vȅrovati svojȋmušȉma ("slušati nešto neverovatno"). Vršac [1]
- načúljitiȕši ("usmeriti uši prema izvoru zvuka da bi se nešto bolje čulo (o životinjama)"; "Konj načulji uši na onu stranu otkud želi da bolje čuje"). Begeč [1]
- Zúju miȕši ("imati utisak da se čuje zvuk, zujanje"). Mokrin [1]
- jedno drugom douveta ("kaže se za decu koja su bliska po uzrastu, rođena jedno za drugim"). [1]
- puniti komeuši ("pričati nekome svašta, nagovarati nekoga na nešto"). [1]
- iz tvojih usta u božjeuši ("daj bože da tako bude"). Sombor [1]
- sedeti nauši ("ne slušati, ne pratiti pažljivo šta neko govori"). [1]
- na jednouvo uđe a na drugo iziđe ("ne pridaje se značaj nečemu, olako se uzima, brzo zaboravlja"). Sombor [1]
- Biti tvrd nauši ("biti nagluv, slabo čuti"; "Tvrd je na uši"). [1]
- TK [1]
- i zid imauši ("i pri najvećoj opreznosti može neko čuti ili prisluškivati šta se govori"). [1]
- nȇće zànēti zȁ uvo ("neće promašiti usta (kaže se za onoga koji jede pri slaboj svetlosti)"). Kovilj Novo Miloševo [1]
- proći kroz igleneuši ("teško, jedva proći"). [1]
- sećiuši, krpiti dupe ("snalaziti se u nemaštini"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 107, 140, 211.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61, 78, 82, 130, 344.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46, 47.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54, 58, 59.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 97.
- ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 124.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Bačvarski, kačarski i pinterski zanat u Sremu. — Rad, 35, 1993, 229—234, str. 233.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2007, 149 str.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
- ↑ 16,0 16,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.