armonika
armonika
armonika (srpskohrvatski, ćir., армоника)[uredi]
Imenica[uredi]
armonika f (ćirilica армоника)
Oblici:
Značenja:
- Muzički instrument s dirkama s leve i desne strane i s mehom u sredini. [1]
Primeri:
- Tȗ se skúpljali òni onàko u lȅtnje vȅčeri i mȁlo muškárci svíradu tamburíce, níje bílo armònike. Kula [1]
- Tȗ je svíro Néca u armòniku. Bačko Petrovo Selo [1]
- Jèdan njȋn rȍđak je ìmo armòniku. Novi Sad Ravno Selo Đurđevo Kovilj Đala Novo Miloševo Čenej [1]
- Tȕ se iznèse vína, se pȅva, kȍ ȉma nȅku armonȉku — svȋra. Jasenovo [1]
- Pètnājst dèvojaka, tolìko i momáka, dvȃ sviráča, jèdan u ormànike, jèdan u frȕli. [2] [3] Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Novi Bečej Melenci Deska [1]
- U tàmburu jel ormàniku [da sviram]? [4] Gospođinci [1]
- Ùmela je zdrȁvo lȇpo da svȋra na ramùniku, al siròta, níje ìšla ù školu, al joj je nȁša Bílja dávala ramùniku kad gȍd je tȅla. [2] [3] Šurjan Međa Jaša Tomić Elemir Boka Neuzina Perlez Farkaždin Čenta Sefkerin Ivanda [1]
- Ȉmamo mi i ramùnike i svírce svakojáke féle. [3] Itebej [1]
- Jȃ pȃntim kao déte, to se prȁtilo, svȋra romunȉka i prȁtimo polȍžnika. Izbište [1]
- Ako nȅko ȉma harmòniku ili gitáru, ȍnda se i svȋra. Žabalj Veliki Gaj [1]
- Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dèvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Bečej [1]
- Ìskupe se mòmci iz drȕge ȕlice — harmùniku i svíraju. Šimanovci [1]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 210, 264, 304, 337. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 535. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 225.