bȁbica
bȁbica
bȁbica (srpskohrvatski, ćir., ба̏бица)
[uredi]Imenica
[uredi]bȁbica f (ćirilica ба̏бица)
Značenja:
- Manji nakovanj za otkivanje kose. [1]
Primeri:
- Pòneo je čakánac a bȁbicu níje, pa sȁda nè može da pòkuje kòsu. Begeč [1]
- I ȍndak je bílo jèdno gvóžđe nàpraljeno. Tȏ se zválo bȁbica. Ùkucā se ȕ pānj. Nà tu bȁbicu mȅteš kȍsu i túčeš nùs krāj, ìskīvaš da bȕde nȃjtȁnja. Žabalj [1]
- Čòvek òtkuje kòsu, čakánac, i mȅte je na bȁbicu pa kȕje, kad je òtkuje, ȍndak ȉma glȁdilo, kȁmen — òndak se s òtīm òštri. Tomaševac Bačinci Laćarak Subotica Pačir Mol Ravno Selo Futog Turija Nadalj Gospođinci Žabalj Čurug Kać Novi Sad Kovilj Đurđevo Titel Mošorin Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Taraš Melenci Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Ilandža Vršac Jasenovo Lovra Ivanda [1]
- Ȉma bȁbica sȑpska, ȉma bȁbica nèmačka. Sȑpska bȁbica je na kóčiću, ùdari se u zèmlji i tàko se kȕje (góre je gvóžđe pȕpčasto na kòje se kȕje). Ako se kȕje na sȑpsku bȁbicu, kòsa òstaje na kòsište (ne mȏra kòsa da se skȋda sa kȍsišteta). [2] Jaša Tomić [1]
- Nèmačka bȁbica stòji na stòlicu (jedna dèbela nòga naprȇd i dvȇ nȁtrāg tȁnje i góre dàska da òbjaši kòsāč), i tȗ se sȅdne i kȕje se kòsa. Tȗ je rázlika izmed nèmačke bȁbice i sȑpske: što je sȑpska četvoroȕglasta, a nèmačka je tȁnja i šȉra. [2] Jaša Tomić [1]
Sinonimi:
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem