bečiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /běːt͡ʃiti/
Hifenacija: be‧či‧ti

Glagol[uredi]

béčiti (ćirilica бе́чити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]

Značenja:

Podsticati konja da se propne na stražnje noge. ^[1]
Maltretirati nekoga zbog sitnica. Izbište^[1]
Propinjati se (o konju). ^[2] ^[3] Bukovac Sombor Bačka Palanka Turija Čurug Gospođinci Žabalj Kać Futog Novi Sad Mokrin Novo Miloševo Vršac^[1]
Razmetati se, isticati se. ^[1]

Primeri:

Ȏn òpet bȅči njègove vránce. Futog Novi Kneževac Novo Miloševo Taraš Ilandža ^[1]
Štȁ se ònāj tȍlko bȅči po sokáku? Futog Čerević Subotica Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Vršac Deska ^[1]

Sinonimi:

beckati ^[1]
mandraisati ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola bečiti

Infinitiv: bečiti		Glagolski prilog sadašnji: béčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: béčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		bečim	bečiš	beči	bečimo	bečite	beče
Budućnost	Futur I.	bečit ću¹ bečiću	bečit ćeš¹ bečićeš	bečit će¹ bečiće	bečit ćemo¹ bečićemo	bečit ćete¹ bečićete	bečit će¹ bečiće
Budućnost	Futur II.	budem bečio²	budeš bečio²	bude bečio²	budemo bečili²	budete bečili²	budu bečili²
Prošlost	Perfekt	bečio² sam	bečio² si	bečio² je	bečili² smo	bečili² ste	bečili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam bečio²	bio si bečio²	bio je bečio²	bili smo bečili²	bili ste bečili²	bili su bečili²
	Imperfekt	bečah	bečaše	bečaše	bečasmo	bečaste	bečahu
Kondicional I.		bečio² bih	bečio² bi	bečio² bi	bečili² bismo	bečili² biste	bečili² bi
Kondicional II.		bio bih bečio²	bio bi bečio²	bio bi bečio²	bili bismo bečili²	bili biste bečili²	bili bi bečili²
Imperativ		-	beči	-	bečimo	bečite	-
Glagolski pridjev radni		bečio m. / bečila f. / bečilo n			bečili m. / bečile f. / bečila n
Glagolski pridjev trpni		bečen m. / bečena f. / bečeno n			bečeni m. / bečene f. / bečena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„bečiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Anđelka_Petrović,_Pastirska_terminologija_Bukovca-2] Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).

[Sonja_Bajandićeva_Jovanović,_Teraj_kera,_lutko_moja_bela_(Vojvođanski_rečnik_za_Panonce-početnike).-3] Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.

[1]

[2]

[3]