beo

Iz Wiktionary
Jump to navigation Jump to search

beo

beo (srpskohrvatski, ćir., бео)[uredi]

Imenica[uredi]

beo, Imenica|{{{rod}}}

Pridev[uredi]

beo (ćirilica бео)

Prilog[uredi]

beo (ćirilica бео)

Kategorije: odr. vid.pl. t.

Oblici:

  1. béla, bélo, bȇli, -a, -o [1]

Značenja:

  1. Neprovidna voda, mutna voda. [1]
  2. Alva s orasima. Kovilj Futog Novi Kneževac[1]
  3. Neplodna zemlja. [1]
  4. DŽigernjača. [1]
  5. Rasa koza. [2] Bukovac[1]
  6. Sorta grožđa. Sremski Karlovci[1]
  7. Krave, volovi, bivoli, telad i junad; rasa goveda, vo bele boje. [1]
  8. Metla kojom se čisti kuća, načinjena od sirka. [1]
  9. Dan uoči uskršnjeg posta. [1]
  10. Nedelja, sedmica pred uskršnji post. [1]
  11. Prva nedelja posta. [1]
  12. Rasa ovaca bele, mekane vune. [1]
  13. Sorta grožđa. Sremski Karlovci[1]
  14. Deveto koleno u srodstvu. Berkasovo Kać Vršac[1]
  15. Opšti naziv za razne vrste sitne bele ribe. [1]
  16. Novija rasa svinje, bele prave dlake, manje otpornosti i većih zahteva u pogledu kvaliteta ishrane. [1]
  17. Sorta rotkve. [3] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel Mošorin[1]
  18. Sorta grožđa. [1]
  19. Deo donjeg rublja. Vršac[1]
  20. Čorba s pavlakom. [1]
  21. Sorta pšenice. Belegiš[1]
  22. Žena kojoj je muž privremeno odsutan. Kać Novi Kneževac[1]
  23. Pluća. Banatsko Aranđelovo[1]
  24. Dan uoči uskršnjeg posta. [4] [5] Stapar Ostojićevo[1]
  25. Roj koji se odvaja od prvog roja ili roja prvenca. [1]
  26. Pantalone od sukna bez ukrasa. [1]
  27. Sorta kukuruza. [3] Mol[1]
  28. Polne žlezde kod stoke (kao kulinarski specijalitet). Čerević Sombor Kovilj Vršac[1]
  29. Gospodski život. Vršac[1]
  30. Mlečni proizvodi (sir, kajmak, pavlaka i sl.). [1]
  31. Sos od uprženog brašna s mlekom i dodatkom mirođije ili rena. [1]
  32. Nadev od ulupanih belanaca. [6][1]
  33. Muškarac čija je žena duže odsutna. Kać Jasenovo Vršac[1]
  34. Me so sa gru di ko koši, ćur ke i sl. [1]
  35. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  36. Clematis vitalba. [1]
  37. Alnus incana. Bačinci Sviloš Orlovat[1]
  38. Tilia tomentosa. [7] Vrdnik[1]
  39. Salix alba. [7] Vrdnik Velika Remeta[1]
  40. Cucurbita pepo. [3] Subotica Sombor Begeč Nadalj Čurug Žabalj Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Kovilj Titel Mošorin[1]
  41. Viburnum opulus. Sviloš[1]
  42. Cucurbita pepo. [1]
  43. Isto. Bačinci Sviloš Orlovat[1]
  44. Leucanthemum vulgare. [1]
  45. Populus alba. [7] [8] Vrdnik Čortanovci Kovilj[1]
  46. Bellis perennis. Bačinci Sviloš Orlovat[1]
  47. Capsella bursa pastoris. [1]
  48. Allium sativum. [1]
  49. Acer pseudoplatanus. [7] Vrdnik[1]
  50. Carpinus betulus. [7] Vrdnik[1]
  51. Isto. [7] Čortanovci[1]
  52. Vrsta vodene biljke Nymphaea alba. [8] Kovilj[1]
  53. Fraxinus exelsior. [7] Bukovac[1]
  54. Pinus silvestris. Bačinci Sviloš Susek Orlovat[1]
  55. Stachys recta. Izbište[1]
  56. Morus alba. [7] Erdevik Vrdnik Bukovac Čortanovci Velika Remeta Tomaševac[1]
  57. Althaea officinalis. [9] Elemir[1]
  58. Crataegus monogyna. Lovra[1]
  59. Chenopodium album. Bođani[1]
  60. Quercus robur. [7] Erdevik Čortanovci[1]
  61. Robinia pseudoacacia. [1]
  62. Egretta alba. [1]
  63. Kao deo zooloških naziva. [1]
  64. Vrsta ribe Ctenopharyngodon idella. [1]
  65. Hypophthalmichthys molitrix. [8] Kovilj[1]
  66. Belo rublje. [1]
  67. Venčanica. [1]

Primeri:

  1. Od bȇlog bòsīljka je bȉo bȅo mȇd. [10] Ilandža [1]
  2. Tȍ je kao kad ȕzmem makȁze i bȅo kónac, pa odséčem vȓj od kónca. [10] Izbište Jamena Sremska Mitrovica Ruma Golubinci Novi Karlovci Martonoš Srbobran Deronje Bačko Gradište Gospođinci Gardinovci Kikinda Bašaid Kumane Melenci Čenta Vršac Pavliš Banatska Palanka [1]
  3. Bȅo bio [konj] kȍ lȁbud. Beška [1]
  4. Ako ima ribe, ondak je mutna voda, bela. Gardinovci [1]
  5. Vrške smo mećali di je bela voda, znate, da ne primete. [11] Bačka Palanka [1]
  6. Bȇla zèmlja — tȗ slàbije ròdi. Titel Bačka Palanka [1]
  7. Frùštukuješ bȇle kobàsice i pečèni jája. [12] Čenej Šurjan [1]
  8. Ranije se oralo najviše volovima podolske rase poznatim u narodu pod nazivom „bela marva” ili „mađarac”. [5] [13] Ostojićevo Ivanda [1]
  9. Jȃ sam ìmo dȍsta od béle mȃrve, al sȁd su mi òstale sȁmo krȁve. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  10. Dr̀ži bȇle mȃrve vȉše. [9] Tomaševac Itebej Farkaždin Ilandža Sefkerin [1]
  11. Bȇla mètla je zà sobe. [14] Martonoš [1]
  12. Bele nedelje jedu se mlečni proizvodi: mleko, sir, kajmak. Što god se skuva na bele poklade (nedelje), mora se pojesti tog dana, ne sme se baciti (ne znaju zašto). Na Bele poklade uveče svi se presvuku u čisto, mati donese bela luka i svi u kući, kako odrasli tako i mladi, namažu se belim lukom i to pod pazuhom, pod kolenima, oko vrata i prsiju; neki namažu samo tabane, a kada legnu, svi pod glavu stave češanj belog luka, u vrata i prozore zabodu noževe i viljuške, a metlu obrnuto naslone na vrata. Bio je običaj da celu tu noć gori svetlo, jer oko ponoći idu veštice [...] Sutradan je već Čista nedelja. U Beloj nedelji stoka se isteruje rano ujutro i daje joj se sveža (tek izvučena) voda, da bi stoka imala mleka. [4] [1]
  13. Uskršnji post trajao je nekada sedam nedelja [...] Svaka od tih nedelja ima svoje ime. Prva je Teodorova ili Čista nedelja, 2) Pačista, 3) Krstopoklonjena, 4) Sredoposna, 5) Gluvna, 6) Cvetna i 7) Velika nedelja. Nedelje ispred ovih sedam isto imaju svoja narodna imena i to: tri nedelje ispred čiste zovu se: Trapava, Šarena i Bela nedelja. [1]
  14. Kad dođe bela nedelja (prva nedelja posta), kažu stari, onda se jede beli smok (sve prerađevine od mleka)’. [15] Čenej [1]
  15. Tȏ su nȁše, òne ìmaju mȅku vȕnu. Sìnjave i bȇle. Bačka Palanka [1]
  16. Bela riba: kesega i smatra se protviš i bucov. Gardinovci [1]
  17. Bela riba je sva što je bela. Futog [1]
  18. Bela riba — tu je deverika, bodorka, ona crvenperka. [11] Srbobran Stari Slankamen Bosut Morović Klenak Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Sombor Bezdan Bačko Gradište Mol Bačka Palanka Novi Sad Đurđevo Perlez Čenta [1]
  19. Bȇle svȋnje nè moš bes koncentráta urániti. [16] Jarak Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Kukujevci Erdevik Grabovci Klenak Platičevo Hrtkovci Voganj Šuljam Ležimir Sviloš Kupinovo Ogar Jazak Vrdnik Čerević Karlovčić Prhovo Mali Radinci Neradin Sremska Kamenica Vojka Golubinci Maradik Krušedol Belegiš Novi Slankamen Krčedin [1]
  20. Bȇla slànkamēnka — za víno dòbra. Vrdnik [1]
  21. S òtim mìlerom se zòve čórba bȇla. [6] Jaša Tomić Stari Slankamen Neuzina Boka Šurjan [1]
  22. Na struku može da se upotrebi noklica, gljista, rovac. Neko je praktikovo, čak mećali su i bele džigerice. [2] [11] Perlez Čerević Bukovac Subotica Pačir Sombor Zmajevo Begeč Kovilj Novo Miloševo Deska Čenej [1]
  23. Bȇla džigȅrica se bárila i sȑce. Izbište Vršac Jasenovo Crvena Crkva [1]
  24. Kad se trȅći pȗt rȏj ròji, tȏ su bȇle pčȅle. Konak [1]
  25. Tȏ je nȃjveći kapitȃl kad izȋđu bȇle pčȅle, ȍndak je nápredna pȁša, dȍbra gȍdina. [10] Dupljaja Karlovčić Sombor Zmajevo Gardinovci Melenci Čenta Vršac Bela Crkva [1]
  26. Bele čakšire su bile od belog sukna i nisu imale nikakvih ukrasa. U Šajkaškoj niko nije nosio čakšire druge boje do bele, jer su se bele čakšire smatrale obeležjem Šajkaša. [17] [1]
  27. Ima u bašti jedno drvo belog vrušta. Begeč [1]
  28. Ȏn kȕva bȇli pàsūlj nȁgusto. [18] [3] Begeč Laćarak Platičevo Pavlovci Sombor Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Kovilj Titel Mošorin [1]
  29. U toku Bele nedelje jeli su poglavito sir i uopšte beli smok, išli međusobno u posete i ljuljali se. [19] Jarkovac Čenej [1]
  30. Nèdeljom se jȅo bȇli sȏs, od rèna il miròđije, s mȇsom i krompírom. Novi Sad [1]
  31. Vína rázličiti: bȇli, cȓni. Stari Slankamen Buđanovci Subotica Sombor [1]
  32. Kȍ kȍpa jȇ bȁtak i kȁrabȁtak i bȇlo mȇso. Pavliš Buđanovci Subotica Vršac [1]
  33. Kad se fòrmīra òsnova, kȍstūr, pòčinjalo se plèsti bȇlom lòzom. [10] [7] Čerević Sremski Karlovci Vizić Vašica Morović Vrdnik Bešenovo Novi Karlovci Pećinci Obrež Gardinovci Dupljaja [1]
  34. Od bȇle lòze iz jèndeka se plèla plètara. Tovariševo [1]
  35. Bȇle lùdaje nè sejemo (tȏ ròdi dìgod di sȅjedu vréžu). [9] [20] Zrenjanin Đala Novo Miloševo Itebej Ilandža Čenej Ivanda [1]
  36. Tȏ je òvo bȇlo, tȏ su cvétovi òni bȇli. Bȇla ráda, tȏ je cvȇt òvāj óvde što jȃ ìmām. [21] Obrovac Pivnice Despotovo Deronje Parage Silbaš Bođani Tovariševo Bačka Palanka [1]
  37. Vȉdi u òvōj dȅte lini bȇle tráve. Tàko kȃžu, bȇla tráva, a kat sa dècōm, ȍnda kȃžemo vȍle — nè vole, i tàko, ali bȇla tráva je. [21] Tovariševo Parage Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo [1]
  38. Sȅjali smo bȇla lȕka, sȅjali smo grášak, zȅlen, šargarépu i pȁštrnak ( Z — Bc Ss Sv In StS; Su Mt Kl N Ču G Žb Đu K Kv Ti Mš; Đ Bš JT Š Bk Nz Iz; I Čn). [20] [18] [3] [9] [1]
  39. U kobàsice se stȁvlja bȇlog lȕka. Bačinci [1]
  40. Mȋ kȃžemo bȇla tráva, tȃ cvàti i jȃko ráste bȓzo. Pȍčupāli smo lȕkac i sȁd je òna vȅć volìka. Nȉšta bȓzo ne ráste ko tráva. [21] Silbaš Tovariševo [1]
  41. Pròcvetō je bȇli bàgrem. Bačinci Susek Sviloš Taraš [1]
  42. Ima gakovi, ima čaplje bele, ima sive čaplje. [11] Stari Slankamen Bosut Sremska Mitrovica Kovilj Perlez [1]
  43. Ovaj be li amur, on se rani drezgom, travom ovom kanalskom. [11] Srbobran Bačka Palanka [1]
  44. Zgrȉjem vȍdu, p[a] ȍnda tòpim i pȅrem rȇdom: nȃjpre bélo, pa pȍsle plávež. [20] Martonoš [1]
  45. Kȗpi joj svȅkar àljine, da se obúče, da se vènča u bélo. [9] Sefkerin [1]

Sinonimi:

  1. béla vòda, bȇla zèmlja, kobàsica, marva, mȃrva, mȃrva, beo mètla, nedelja, nedȅlja Vršac, Bȇla nèdelja Novi Bečej Farkaždin, bȇla ȏvca, rȉba, beo svínja, slànkamēnka, beo čórba, džìgerica, džigȅrica, bȇle pčȅle, bele čakšire, bȇli vrȗšt, beo pàsūlj, smok, sȏs, víno, beo mȇso [1]
  2. beo lòza, beo lùdaja [1]
  3. beo trá va [1]
  4. beo lȕk, beo zȇlje, bàgrem [1]
  5. bȇla čȁplja, ȁmur, tostolòbik [1]

Izrazi:

  1. glȅdati bélo ("ne razumeti, ne shvatati"). Vršac [1]
  2. bȉti nabȇlom lȅbu [1]
  3. čúvatibȇle pȁre za cȓne dȃne ("štedeti"). Futog Vršac [1]
  4. ˜ ko krȅč Srbobran Lovra [1]
  5. ˜ ko kȑpa Futog Kovilj [1]
  6. očekivati kakvo rešenje sa velikom strepnjom’ Vršac [1]
  7. ˜ ko sȉr Jasenovo Senpeter [1]
  8. ˜ ko kòza Kovilj [1]
  9. ˜ ko Švába Jasenovo [1]
  10. ˜ ko óvca ("potpuno sed"). Jasenovo [1]
  11. ispitina belo ("popiti sve odjednom"; "Piće se ispija „na belo”, do dna, „na eks”"). [1]
  12. otići ubeli svet ("krenuti, poći neznano kud, u nepoznato, daleko"; "Otišo je u beli svet"). Crvena Crkva Čenej [1]
  13. ˜ ko mleko Jasenovo [1]
  14. ˜ ko snȇg Jasenovo [1]
  15. ne vȉdetibȇla dȃna ("mnogo raditi, imati mnogo posla"). Vršac [1]
  16. ˜ ko zȋd Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 1,111 1,112 1,113 1,114 1,115 1,116 1,117 1,118 1,119 1,120 1,121 1,122 1,123 1,124 1,125 1,126 1,127 1,128 1,129 1,130 1,131 1,132 1,133 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. 4,0 4,1 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
  5. 5,0 5,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 158. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu." definirano više puta s različitim sadržajem
  6. 6,0 6,1 Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 45. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu." definirano više puta s različitim sadržajem
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 7,9 Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  8. 8,0 8,1 8,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 528. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  12. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  13. Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu. Deo 1, Naselja i stanovništvo, Novi Sad (Matica srpska), 1986, 385 str, str. 381.
  14. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  15. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 240.
  16. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  17. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 65.
  18. 18,0 18,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 346.
  19. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.
  20. 20,0 20,1 20,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 151. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem
  21. 21,0 21,1 21,2 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.

Napomene[uredi]