beznačajnik

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /bêznat͡ʃaːjniːk/
• Hifenacija: bez‧na‧čaj‧nik

Imenica

bȅznačājnīk m (ćirilica бе̏знача̄јнӣк)

Značenja:

1. nepoznata osoba

Sinonimi:

1. nepoznati, bezimeni, bezimenjak, ret. neimenjak ret., bez ugleda, anonimus, anonimac, beznačajnik, bezveznjaković, fam. levak fam., žarg. truba žarg., ništićević, brabonjak fam., ništavilo žarg., ništa, nula (osoba bez ugleda), bezvrednik, mizerija žarg., izr. niko od nikoga izr., reg. pozder reg., niko i ništa izr., svatković ret., apsolutna nula, sitna riba fam., beda od čoveka izr., ekspr. sirotinja ekspr., šušabuša fam., bezveznik, ništar, nikogović, šuša fam., hrv. ništica hrv., ništarija, svakaković ret., niko, ništavac, ništavnik beznačajnik, bezveznjaković, levak fam., truba žarg., ništićević, brabonjak fam., ništavilo žarg., ništa, nula (osoba bez ugleda), bezvrednik, mizerija žarg., niko od nikoga izr., pozder reg., niko i ništa izr., svatković ret., apsolutna nula, sitna riba fam., beda od čoveka izr., sirotinja ekspr., šušabuša fam., bezveznik, ništar, nikogović, šuša fam., ništica hrv., ništarija, svakaković ret., niko, ništavac, ništavnik

Deklinacija

    deklinacija imenice beznačajnik

	jednina	množina
nominativ	beznačajnik	beznačajnici
genitiv	beznačajnika	beznačajnika
dativ	beznačajniku	beznačajnicima
akuzativ	beznačajnika	beznačajnike
vokativ	beznačajniče	beznačajnici
lokativ	beznačajniku	beznačajnicima
instrumental	beznačajnikom	beznačajnicima

Reference

• „beznačajnik” u Hrvatskom jezičnom portalu