božji

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /bôʒjiː/
  • Hifenacija: bož‧ji

Pridjev[uredi]

bȍžjī (ćirilica бо̏жјӣ)


Oblici:

  1. -a, -e [1]

Značenja:

  1. Događaj na koji se, ne može uticati, sudbina. [1]
  2. Pleteni ukras od pčeničnih vlati i slame. Kovilj[1]
  3. Nesigurnost, neizvesnost. Sombor[1]
  4. Ukras u obliku šake na velikom božićnom kolaču. [1]
  5. Isto. Vršac[1]
  6. Vrsta gibanice. [1]
  7. Žega. Sombor[1]
  8. Palačinka. [2] Mokrin[1]
  9. Isto. Vršac[1]
  10. Porodični praznik vezan za određenog svetitelja, krsna slava. [1]
  11. Događaj na koji se, ne može uticati, sudbina. Kovilj Vršac[1]
  12. Crkva. Vršac[1]
  13. Crkveni verski obred. [1]
  14. Nepožnjeveni deo pšenice. [1]
  15. Palačinka. [1]
  16. Beskućnik, siromah. Novi Sad[1]
  17. Za pojačavanje značenja imenice. [1]
  18. Užasno, strašno. [1]
  19. Isto. [1]
  20. Odlično, izvanredno. [1]
  21. Divno, prekrasno. [1]
  22. Grupni plač žena prilikom odlaska udavače iz kuće. [1]
  23. Veoma mnogo. [1]
  24. Polygonum maculosa. [1]
  25. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  26. Veronica spicata. Lovra[1]

Primeri:

  1. Po narodnom kazivanju česnica predstavlja kolač „Hristovu” ili „božju povojnicu”, koju mese kao uspomenu na rođenje mladoga boga, kada su ga darivali pastiri. [3] [1]
  2. Vȍlem da slȕšam bòžje rȇči. Bačinci [1]
  3. Ȉde se, u cȓkvu, celȋva se, bȍžji grȍb. [4] Banatska Palanka Srpska Crnja Itebej Međa Boka Farkaždin [1]
  4. Mȋ idémo svȁki nȅdēljni dȃn da slȕšamo rȇč bȍžju. [5] Ruma [1]
  5. Ȏn mi nàrēdi da klȅknem, dok ȏn níje zavr̀šio slùžbu bȍžju. Vojka [1]
  6. Nȉko vȉše, sàmo bòžija vȍlja mȍže. Bačinci [1]
  7. O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč; pa kȃžemo — kȉćeni kòlāč. Tȏ nàpravimo tȉce, bòžiju rȗku, rȕžicu, bȕre i klȃs. Bata [1]
  8. U Sremu se, porodična slava zove krsna slava, krsno ime ili služba božija, a porodice koje je proslavljaju su svečari. [6] [1]
  9. Ȏn mi nàrēdi da klȅknem, dok ȏn níje zavr̀šio slùžbu bȍžju. Vojka [1]
  10. Nepožnjeveni deo pšenice nazivan je božja brada ili popova brada. [3] [1]
  11. Tȕ je rásla pàprika òna bòžija. Novi Sad [1]
  12. Tȍ je bílo straòta bȍžja. Bečej [1]
  13. Táki pljȗsak, straóta bȍžja. Vršac [1]
  14. Ȅ, bòžije, svȅ ćemo poráditi prȇ mrȃka. Kovilj [1]
  15. Ovo ti je božije ispalo. [1]
  16. Da piješ ovo vino, milina božija. Crvena Crkva [1]
  17. Prilikom pozdravljanja [udavače] sa majkom uvek dolazi do plača, što se, prenese i na ostale žene. Na selu, od ranijeg vremena, ovo zovu „plač matere božije". Devojka ne plače što joj je žao bilo koga iz kuće već obično od radosti što je proševina tako lepo završena i protiv njene volje ipak obavljena. [7] [1]
  18. Glȅ, štȁ tu ȉma peškíra, sȉla bȍžja. Jasenovo Vršac [1]
  19. Je l tȏ ìma crvèno po lístu? Pa dȃ, tȏ od mȃjke bȍžje òstalo. Nȅko zòve tráva mȃjke bȍžje, a nȅko je zòve dìvija pàprika. [8] Silbaš [1]

Sinonimi:

  1. gospodnji [1]
  2. božiji, bȍžii Padej Srpska Crnja [4], bòžija vȍlja, bòžija rúka, obojak [1]
  3. bòžiji òbojak Mokrin [1]
  4. služba božija, slùžba bȍžja, stvȍr bòžji, brada [1]
  5. bòžiji [1]
  6. bȍžja, straóta božji, bòžije, bȍžije, bȍžija, plač matere božije, bȍžja [1]
  7. tráva mȃjke bȍžje [1]

Izrazi:

  1. za bòžiji lȇđi ("vrlo daleko"). Gospođinci [1]
  2. sveca tibožijeg ("blaža psovka"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Jasenovo [1]
  3. na mȉlosbȍžju ("bez zaštite"; "Ostȃv je sȃm na mȉlos bȍžju"). Vršac [1]
  4. u bȍžijoj bášti ȉma svȁkakve stȍke ("ima svakakvih ljudi na svetu"). Sombor [1]
  5. Dȁti bȍgu bòžije a cȁru cȁrevo ("ispuniti obaveze prema svima"). Novo Miloševo [1]
  6. iz tvojih usta ubožje uši ("daj bože da tako bude"). Sombor [1]
  7. u bȍžjoj rúci ("neizvesno, nesigurno"). Vršac [1]
  8. do bȍžje kȕće ("do krajnje granice"). Vršac [1]

Deklinacija[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference[uredi]

  • božji” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  • Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 188.
  • 3,0 3,1 Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 180. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini." je zadan više puta s različitim sadržajem
  • 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145.
  • Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 275.
  • Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 66.
  • Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 41.
  • Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.