bratiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /brâtiti/
Hifenacija: bra‧ti‧ti

Glagol[uredi]

brȁtiti (ćirilica бра̏тити) nesvrš.

Oblici:

-im se ^[1]

Sinonimi:

bratimiti Vršac ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola bratiti

Infinitiv: bratiti		Glagolski prilog sadašnji: brȁtēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: brȁćēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		bratim	bratiš	brati	bratimo	bratite	brate
Budućnost	Futur I.	bratit ću¹ bratiću	bratit ćeš¹ bratićeš	bratit će¹ bratiće	bratit ćemo¹ bratićemo	bratit ćete¹ bratićete	bratit će¹ bratiće
Budućnost	Futur II.	budem bratio²	budeš bratio²	bude bratio²	budemo bratili²	budete bratili²	budu bratili²
Prošlost	Perfekt	bratio² sam	bratio² si	bratio² je	bratili² smo	bratili² ste	bratili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam bratio²	bio si bratio²	bio je bratio²	bili smo bratili²	bili ste bratili²	bili su bratili²
	Imperfekt	braćah	braćaše	braćaše	braćasmo	braćaste	braćahu
Kondicional I.		bratio² bih	bratio² bi	bratio² bi	bratili² bismo	bratili² biste	bratili² bi
Kondicional II.		bio bih bratio²	bio bi bratio²	bio bi bratio²	bili bismo bratili²	bili biste bratili²	bili bi bratili²
Imperativ		-	brati	-	bratimo	bratite	-
Glagolski pridjev radni		bratio m. / bratila f. / bratilo n			bratili m. / bratile f. / bratila n
Glagolski pridjev trpni		braćen m. / braćena f. / braćeno n			braćeni m. / braćene f. / braćena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„bratiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[1]