bujati

Srpskohrvatski

bùjati (ćirilica бу̀јати) nesvrš.

Primeri:

Ȍnda zazelèni, svȅ, svȅ pòčinje da bùjā. Novi Sad Gospođinci Kovilj Novo Miloševo ^[1]
Kukuruz buja i zameće klipove. Sombor ^[1]

Sinonimi:

Konjugacija glagola bujati

Infinitiv: bujati		Glagolski prilog sadašnji: bùjajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: bùjānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		bujam	bujaš	buja	bujamo	bujate	bujaju
Budućnost	Futur I.	bujat ću¹ bujaću	bujat ćeš¹ bujaćeš	bujat će¹ bujaće	bujat ćemo¹ bujaćemo	bujat ćete¹ bujaćete	bujat će¹ bujaće
Budućnost	Futur II.	budem bujao²	budeš bujao²	bude bujao²	budemo bujali²	budete bujali²	budu bujali²
Prošlost	Perfekt	bujao² sam	bujao² si	bujao² je	bujali² smo	bujali² ste	bujali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam bujao²	bio si bujao²	bio je bujao²	bili smo bujali²	bili ste bujali²	bili su bujali²
	Imperfekt	bujah	bujaše	bujaše	bujasmo	bujaste	bujahu
Kondicional I.		bujao² bih	bujao² bi	bujao² bi	bujali² bismo	bujali² biste	bujali² bi
Kondicional II.		bio bih bujao²	bio bi bujao²	bio bi bujao²	bili bismo bujali²	bili biste bujali²	bili bi bujali²
Imperativ		-	bujaj	-	bujajmo	bujajte	-
Glagolski pridjev radni		bujao m. / bujala f. / bujalo n			bujali m. / bujale f. / bujala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.