bulazniti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /bulǎːzniti/
- Hifenacija: bu‧laz‧ni‧ti
Glagol[uredi]
bulázniti (ćirilica була́знити) nesvrš.
Napomene[uredi]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola bulazniti
| Infinitiv: bulazniti | Glagolski prilog sadašnji: buláznēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: bulážnjēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
bulaznim | bulazniš | bulazni | bulaznimo | bulaznite | bulazne | |
| Budućnost |
Futur I. |
bulaznit ću1 bulazniću |
bulaznit ćeš1 bulaznićeš |
bulaznit će1 bulazniće |
bulaznit ćemo1 bulaznićemo |
bulaznit ćete1 bulaznićete |
bulaznit će1 bulazniće |
| Futur II. |
budem bulaznio2 | budeš bulaznio2 | bude bulaznio2 | budemo bulaznili2 | budete bulaznili2 | budu bulaznili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
bulaznio2 sam | bulaznio2 si | bulaznio2 je | bulaznili2 smo | bulaznili2 ste | bulaznili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam bulaznio2 | bio si bulaznio2 | bio je bulaznio2 | bili smo bulaznili2 | bili ste bulaznili2 | bili su bulaznili2 | |
| Imperfekt |
bulažnjah | bulažnjaše | bulažnjaše | bulažnjasmo | bulažnjaste | bulažnjahu | |
| Kondicional I. |
bulaznio2 bih | bulaznio2 bi | bulaznio2 bi | bulaznili2 bismo | bulaznili2 biste | bulaznili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih bulaznio2 | bio bi bulaznio2 | bio bi bulaznio2 | bili bismo bulaznili2 | bili biste bulaznili2 | bili bi bulaznili2 | |
| Imperativ |
- | bulazni | - | bulaznimo | bulaznite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
bulaznio m. / bulaznila f. / bulaznilo n | bulaznili m. / bulaznile f. / bulaznila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „bulazniti” u Hrvatskom jezičnom portalu