cȇv
cȇv
cȇv (srpskohrvatski, ćir., це̑в)
[uredi]Imenica
[uredi]cȇv f (ćirilica це̑в)
Kategorije:
anat.
Oblici:
Značenja:
- Deo vatrenog oružja. [1]
- Mali drveni ili trščani valjak, kalem na tkačkom razboju na koji se suče pređa. [1]
Primeri:
- Kȍla, pa ìmaju nȁtrag onàko cȇv širòku što ȉma rȕpice, i òna ìde i tȏ pòlīva. [2] [3] Kula Jamena Vašica Sot Erdevik Martinci Susek Sviloš Šuljam Voganj Bukovac Sremski Karlovci Šatrinci Čortanovci Prhovo Golubinci Stari Slankamen Surduk Pačir Martonoš Sombor Sivac Stapar Drljan Deronje Tovariševo Bačka Palanka Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Orlovat Perlez Dobrica Veliko Središte Sakule Alibunar Jasenovo Deliblato [1]
- Ȍndak ȉma jèdna cȇv, koja bàkārna, kòja ìde u tàbārku. Beška [1]
- Ù [o]no se dȏba pláćalo dvȃ forínta o[d] dvȇ vȁtre, o[d] dvȇ cȇvi pȕška. [4] Novo Miloševo [1]
- Tȏ je mȃla cȇv, šúplja tr̀ska, a oko njȇ namòtaš pàmuk jel vȕnu i provúčeš kroz čùnak. Neuzina [1]
- Sȕtra trȅba da sȗče cȇvi, da tkȃ. Laćarak [1]
- Tȏ mȅte na motovȉlo i na čékrk sȗče cȇvi. Izbište Susek Sviloš Čerević Pačir Begeč Novo Miloševo Jasenovo [1]
- I ȍnda tȏ kada nàsūčemo tȕ cȇv, ȍnda mȅtemo u òvu jȁmu i u òvu, i ȍnda tkȃmo. Deronje [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 47.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123.