Prijeđi na sadržaj

cȓn

Izvor: Wiktionary

cȓn

cȓn (srpskohrvatski, ćir., цр̑н)

[uredi]

Pridev

[uredi]

cȓn (ćirilica цр̑н)

Pridev

[uredi]

cȓn (ćirilica цр̑н)

Kategorije:

odr. vid.pren.


Oblici:

  1. -a, crni, crn, -o [1]
  2. pr, crn [1]
  3. crn [1]
  4. a., b. [1]


Značenja:

  1. Naziv i ime životinji, crnoj ili crne glave. [2] Erdevik Sviloš Klenak Jarak Hrtkovci Platičevo Grabovci Krušedol Prhovo Kupinovo[1]
  2. Crna odeća (kao znak žalosti za umrlim). [1]
  3. Gnojno zapaljenje tkiva na površini kože ovaca Antrax. Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  4. Nečist, prljav, zamazan. [1]
  5. Rasa pčela. [1]
  6. Isto. [1]
  7. Sorta šljive. [1]
  8. Sorta žita. [3] Gospođinci[1]
  9. Čista, providna voda. [1]
  10. Stablo muške jedinke kudelje koje ne donosi plod. [3] Gospođinci Titel[1]
  11. Prostorija u kojoj se kuva, s ognjištem i otvorenim dimnjakom. [1]
  12. Sorta lubenice. [3] Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Titel[1]
  13. Sorta bundeve za ishranu stoke. Novo Miloševo[1]
  14. Rasa pčela. [1]
  15. Krupnija, kvalitetnija riba. [1]
  16. Sorta rotkve. [3] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel[1]
  17. Kobila tamnoriđe dlake. Tovariševo[1]
  18. Domaća svinja crne dlake, velike masnoće, otpornosti i manjih zahteva u pogledu ishrane. [1]
  19. Sorta pšenice. [4][1]
  20. Isto. Vršac Izbište Jasenovo[1]
  21. Unutrašnji organ, najveća telesna žlezda, koja se nalazi u gornjem delu trbušnje duplje i ima važne funkcije u vezi s razmenom materija u organizmu, jetra. Banatsko Aranđelovo[1]
  22. Led na površini reke koji dolazi iz Mađarske. [1]
  23. Med tamne boje. [1]
  24. Konj tamnoriđe dlake. Tovariševo[1]
  25. Vrsta zemljišta. [3] Kać[1]
  26. Vrsta soma. [1]
  27. Brašno s primesama mekinja. [3] Sombor Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel Vršac[1]
  28. Sorta žita. [1]
  29. Tilia cordata. [5] Vrdnik[1]
  30. Allium cepa. [1]
  31. Pinus nigra. Bačinci Sviloš Susek Orlovat[1]
  32. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  33. Cucurbita melopepo. Begeč Đurđevo[1]
  34. Crataegus nigra. [5] Čortanovci[1]
  35. Morus nigra. [5] Erdevik Platičevo Čortanovci Velika Remeta Stapar[1]
  36. Quercus petraea. [5] Erdevik[1]
  37. Bidens tripartitus. [1]
  38. Isto. [6] [3] Laćarak Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Kovilj Titel Novi Kneževac Bašaid Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Izbište[1]
  39. Vrsta ribe. [7] Bosut[1]
  40. Kao deo zooloških naziva. [1]
  41. Ciconia nigra. [1]
  42. Ardea purpurea. [1]
  43. Težak, mučan, teško podnošljiv. [1]
  44. Nesrećan dan. Vršac[1]
  45. Zagnojen čir ispod kože. [1]
  46. Uz imenice koje znače nešto zlo, nepovoljno, negativno. [1]
  47. Gnojno zapaljenje tkiva na površini kože ovaca Antrax. Novo Miloševo[1]


Primeri:

  1. A jȃ sam šȉla cȓni sȍmot i od plȉša trȋ frtálja. Veliki Gaj [1]
  2. Kupi crno kostimče, lepo ti stoji. [8] [9] [10] [6] [11] Čenej Martonoš Gospođinci Bašaid Itebej Melenci Izbište Lovra [1]
  3. Ȏn je njèga tàko izléčio da je samo tàko kao prútić onàko cŕna flȅka òstala. Beška [1]
  4. Zvȁo sam krȁve Léna i Gára (tȃ je bíla cŕna pa gȁrava). [8] [10] Zrenjanin Apatin Bačka Palanka Farkaždin [1]
  5. Nosim crno, umro mi baca. [11] Čenej [1]
  6. Sad je oprala veš, a gaće joj crne. Sombor [1]
  7. Ìmali kòje ȍćeš rȁse, òni su ȍnda uvòzili kàvkāske cȓne pčȅle. [12] Kać Gardinovci Međa [1]
  8. Kavkȃska cȓna pčȅla je šȉljasta, tȁnka. [12] Dupljaja [1]
  9. Narodna imena za domaće šljive su: cepače, mađarke, ringlovi, turgunje, marelice, bjelice, crna bistrica, zelena kasna, balkanska carica, trnovača, kraljica viktorija. [13] [1]
  10. Terovane [vrške] smo mećali di je crna voda, a bele smo mećali di je bela voda, da ne primete. [7] Bačka Palanka [1]
  11. U mrtvoj Tisi, u Čurugu tamo je bila silna deverika, i to ona što kažu crna, lopatarka, krupna deverika. [7] Srbobran [1]
  12. Cȓna kȗjna tȏ se zválo. Tȗ je bȉo òtvoren kȍmin i tȗ se súšilo mȇso. [14] Veliko Središte [1]
  13. Kàdgod su bíle nȉke cȓne pčȅle, tȏ su bíle čȉsto mȁlo ko dìvlje pčȅle. Tȇ su bíle jȃko goròpadne, al jȃko vrédne bíle. [12] Srbobran Divoš Despotovo Gardinovci Itebej Dupljaja Omoljica [1]
  14. U crnu ribu spada prvo šaran, onda som, kečiga, esetra, moruna, pastruga, smuđ, to je sve u crnu ribu, krupnu. [7] Novi Sad Srbobran Elemir [1]
  15. Ima bela riba, ima crna riba. Crna riba: som, smuđ, šaran, a bela je sva što je bela. Beo je i smuđ, ali na primer smuđ već spada u crnu ribu. Smuđ, som i kečiga — to je krupna riba, i šaran — to je crna riba. Futog [1]
  16. Nȅkad smo cȓne svȋnje ránili samo kùruzom u klípu i bíle su bȍlje neg òve dànašnje. [2] Vrdnik Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Gibarac Molovin Sot Bačinci Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Sremska Kamenica Grabovci Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin [1]
  17. Imamo, recimo, rečni led, a imamo maroški led. To bi bilo iz Mađarske dođe, Marološ reka, crni led. [7] Elemir [1]
  18. Već u àvgustu smo cédili cȓni mȇd, ȕkūs ìmo ko òra, lȇp je bȉo, níje se ušèćerio. [12] Sremska Mitrovica Erdevik Neštin Karlovčić Verušić Žednik Sombor Kać Gardinovci Kikinda Radojevo Omoljica [1]
  19. Crni... jedared bukne najviše, a zeleni somovi, oni su besni ko kerovi. [7] Klenak [1]
  20. U staro vreme sejali smo stare fele žita: bankut, sekeš žito, dekat i crno vlaće. [3] [4] Mokrin Titel [1]
  21. Ìmala jȃ lȕka cȓna, pa tȗ ȕvek mȅtem ù tāj mȏj kȍnk, pa sèdīm, pa trȇbim. Deronje [1]
  22. Stȁvila sam ìzvode za cȓni lȕk. Bačinci [1]
  23. Ȍnda ćemo sȅjati: krompíra, pasúlja za zrȅlo; lȕka cȓna za zȋmu. [8] Zrenjanin [1]
  24. Sam ȕzela málko cȓna lȕka da òljūštim, a što je ljȗt, ȍči mi ko da sam drékala dvȃ dȃna. [3] [6] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Kovilj Titel Đala Šurjan Boka Neuzina Gaj [1]
  25. Cȓni číčak, ȏn ȉde u bȍkoru. I ȏn ȉsto ȉma tȇ bódlje, bòdē tȃj cȓni číčak. Ȏn fòrmīra tàko, kao pàsūlj ȉmā glàvice. I na prímer, kad vȋ idéte sȁd gde njèga ȉma vȉše, ȍnda ste pȕni njèga. Ȍnda se ȏn kao lȇpi i ȉma tȇ bódlje i vȁtā se. Vajska [1]
  26. Onda metemo crnu glistu, ritsku, već mi kažemo. Bačka Palanka [1]
  27. Crna glista ritska i za šarana je dobra s proleća. [7] Srbobran Stari Slankamen [1]
  28. Ȉmamo i cȓnu ródu, ȉma céla kòlōnija, tȏ je rétka ptȉca, jȃko je plàšljiva. [15] Kovilj [1]
  29. Ima čaplje bele, ima sive čaplje, ima crne čaplje. Stari Slankamen [1]
  30. Čaplja bela, crna čaplja bila se pojavila. [7] Perlez [1]
  31. Crn život vode nji dvoje. Sombor [1]
  32. Sve bi bilo lepo da ne nastadoše crna vremena kada džandari odvedoše Nićifora u soldate punih 5 godina. [16] Novi Bečej [1]
  33. Stigle su nam crne vesti. Sombor [1]
  34. A tȗ je bíla cȓna bòginja, vrȃt mi je onáko zàteko. Subotica [1]


Izvedene reči:

  1. cȓna [1]
  2. cŕno [1]


Sinonimi:

  1. morast [1]
  2. zao [1]


Izrazi:

  1. Voda sve opere docrna obraza ("sve se može ispraviti osim ukaljane časti, ugleda"). Novo Miloševo [1]
  2. ˜ ko naviksan Jasenovo [1]
  3. crni luk te čuva, beli te leči [1]
  4. potrošiti icrno pod noktom ("sve potrošiti"). Sombor [1]
  5. oteti icrno ispod nokta ("sve uzeti, oteti"). [1]
  6. Očicrne ko ugljen Jasenovo [1]
  7. ˜ ko vrana Vršac Jasenovo Senpeter [1]
  8. crno mu se piše ("ne očekuje ga ništa dobro"). Sombor [1]
  9. čúvati bȇle pȁre zacȓne dȃne ("štedeti"). Futog Vršac [1]
  10. ˜ ko Ciganin Jasenovo [1]
  11. ne vredi ni kolikocrno pod nokat ("ne vredi nimalo"). Jasenovo [1]
  12. ˜ ko zemlja Vršac Jasenovo [1]
  13. ˜ ko katran Jasenovo [1]
  14. uviti koga ucrno ("učiniti kakvo zlo nekome"). Sombor [1]
  15. ˜ ko lȕkovina Novi Sad [1]
  16. ko da gacrna zemlja progutala ("nestati, iščeznuti, izgubiti se bez traga"). [1]
  17. ˜ ko đavo Kikinda Jasenovo Lovra Senpeter [1]
  18. težak kocrna zemlja [1]
  19. doći će / doće i njemucrni petak ("doći će nesreća"). Sombor Vršac [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ 4,0 4,1 Žito. 1988, 208 str, str. 120. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 39. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 108.
  10. ↑ 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 340.
  11. ↑ 11,0 11,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  13. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 22.
  14. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  15. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  16. ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 129.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=cȓn&oldid=1420927