cvokotati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /t͡sʋokǒtati/
• Hifenacija: cvo‧ko‧ta‧ti

Glagol

cvokòtati (ćirilica цвоко̀тати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

1. cvòkoćem

Značenja:

1. Od zime ili od straha udarati zubima o zube. Sombor Novo Miloševo

Primeri:

1. Deca su ozebla na snegu, sva cvokoću od zime. Begeč

Konjugacija

Konjugacija glagola cvokotati

Infinitiv: cvokotati		Glagolski prilog sadašnji: cvòkoćūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: cvokòtānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		cvokoćem	cvokoćeš	cvokoće	cvokoćemo	cvokoćete	cvokoću
Budućnost	Futur I.	cvokotat ću1 cvokotaću	cvokotat ćeš1 cvokotaćeš	cvokotat će1 cvokotaće	cvokotat ćemo1 cvokotaćemo	cvokotat ćete1 cvokotaćete	cvokotat će1 cvokotaće
	Futur II.	budem cvokotao2	budeš cvokotao2	bude cvokotao2	budemo cvokotali2	budete cvokotali2	budu cvokotali2
Prošlost	Perfekt	cvokotao2 sam	cvokotao2 si	cvokotao2 je	cvokotali2 smo	cvokotali2 ste	cvokotali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam cvokotao2	bio si cvokotao2	bio je cvokotao2	bili smo cvokotali2	bili ste cvokotali2	bili su cvokotali2
	Imperfekt	cvokotah	cvokotaše	cvokotaše	cvokotasmo	cvokotaste	cvokotahu
Kondicional I.		cvokotao2 bih	cvokotao2 bi	cvokotao2 bi	cvokotali2 bismo	cvokotali2 biste	cvokotali2 bi
Kondicional II.		bio bih cvokotao2	bio bi cvokotao2	bio bi cvokotao2	bili bismo cvokotali2	bili biste cvokotali2	bili bi cvokotali2
Imperativ		-	cvokoći	-	cvokoćimo	cvokoćite	-
Glagolski pridjev radni		cvokotao m. / cvokotala f. / cvokotalo n			cvokotali m. / cvokotale f. / cvokotala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „cvokotati” u Hrvatskom jezičnom portalu