dìgodēka
dìgodēka
dìgodēka (srpskohrvatski, ćir., дѝгоде̄ка)[uredi]
Primeri:
- Mȅtemo, stòji dvȃ sȃta ȕ peć, ȍnda vȁdimo ìs pećke pa ȕmijemo lȅbac, mȅtemo ù špajz: pȇt šȇs lȅbōva i cìpovku (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). [1] [2] Zrenjanin Čenta [3]
Reference[uredi]
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.53.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str.73.
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.