džigerica
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /d͡ʒǐɡerit͡sa/
- Hifenacija: dži‧ge‧ri‧ca
Imenica
[uredi]džìgerica f (ćirilica џѝгерица)
Kategorije:
anat.
Oblici:
Značenja:
- Unutrašnji organ, najveća telesna žlezda, koja se nalazi u gornjem delu trbušne duplje i ima važne funkcije u vezi sa razmenom materija u organizmu hepar. [1]
- Isto. [2] Bukovac[1]
- Isto. [1]
Primeri:
- U òvo ìde lépe slànine šàrene, džìgerīce, kožùrīca. Buđanovci [1]
- A ùnūtra mȁma prȁvila ònāj fȉl ùnūtra od džìgerīca, i štȁ ja znȃm, i tȗ su svȅ sȅčene krȉške lȅba tàko. Beška [1]
- Ìzvādi džìgericu, ìzvādi créva i preséče nȁ dve strȃne svínče. [3] [4] [2] [5] Lovra Laćarak Sremska Mitrovica Sremska Kamenica Bukovac Sremski Karlovci Subotica Pačir Sombor Srbobran Zmajevo Kać Bašaid Ilandža Deska [1]
- DŽigȅricu obȃrimo, glȃvu obȃrimo i mȅtemo da vrȋ, bȃri se. Izbište Vršac [1]
- Na struku može da se upotrebi noklica, gljista, rovac. Neko je praktikovo, čak mećali su i bele džigerice. [2] [5] Perlez Čerević Bukovac Subotica Pačir Sombor Zmajevo Begeč Novo Miloševo Deska Čenej [1]
- Bȇla džigȅrica se bárila i sȑce. Izbište Vršac Jasenovo Crvena Crkva [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- pojesti nekomedžigericu ("nasekirati, najediti nekoga"; "Tȋ ćeš mi džigȅricu pojȅsti"). Jasenovo Sombor [1]
- Jesti nekomedžigericu ("sekirati, jediti nekoga"). [1]
- Izbledeti kao ˜ ("izgubiti potpuno boju, izbledeti (obično o tkanini)"). Vršac [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice džigerica
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | džigerica | džigerice |
| genitiv | džigerice | džigerica |
| dativ | džigerici | džigericama |
| akuzativ | džigericu | džigerice |
| vokativ | džigerice / džigerico | džigerice |
| lokativ | džigerici | džigericama |
| instrumental | džigericom | džigericama |
Reference
[uredi]- „džigerica” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 352.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.
- ↑ 5,0 5,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.