dȑvo
dȑvo
dȑvo (srpskohrvatski, ćir., др̏во)
[uredi]Imenica
[uredi]dȑvo ? (ćirilica др̏во)
Kategorije:
bot.
Oblici:
Značenja:
- Drvo koje ima nepravilnu šaru zbog vodenog staništa. [2] Čortanovci[1]
- Sasečeno komađe stabla i grana drveta koje se upotrebljava za ogrev. [1]
- Najčvršći deo stabla i grana kao materijal u zanatstvu, građevinarstvu. [1]
- Bilo kakav drveni predmet. [1]
- Ailanthus altissima. [1]
- Isto. Bačinci[1]
Primeri:
- Dȑvo se pòznāje po kȍri i po lístu. [3] Golubinci [1]
- Stȃra mȁtica ìzlazi sa rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grānu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu. [3] [4] [5] Melenci Sremska Mitrovica Đala Mokrin Padej Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Elemir Aradac Veliki Gaj Farkaždin Ilandža Izbište Crepaja [1]# Ȍndak je [oluja] dr̀vēće iz kȍrena izvaljívala. [3] [5] Čenta Novo Miloševo Bašaid Jaša Tomić Farkaždin [1]# Grȅjem [šporet] sa dŕvima, tulȗžđe. [3] [5] Vršac Sremska Mitrovica Bašaid Aradac Izbište Bavanište [1]
- Pȇć se lòžila sa ògrevom, ògrizine, dȑva. Tovariševo [1]
- Nàrādimo dŕva, lépi dŕva. Begeč [1]# Kȍla su bíla svȁ od sámog dȑveta. [3] Čenta Beška Đala [1]
- Ȍnda mȅtemo kòmārnik (tȏ smo mȋ tkȁli od vȕne; nàmestimo dŕva kȍliki je krȅvet — léce — tolìko visòko da mȍžeš da sȅdneš, pa pȕstimo dóle tȃj kòmārnik). Novo Miloševo [1]# A bȋrvate su, tȍ su òbična dȓvad. Beška [1]# Idȅ, polȃže mȃrvu so tȉm dȑvetom. [3] Izbište Martonoš [1]
- Kȍmad dȑveta mȏra čòvek ìmati kod sèbe, záglavak, da se zbȉca zàglāvi — tàko se rádilo. [3] Sombor [1]# Kìselo dȑvo — bȕde [veliko] i naráste. Tȕ kòd nās između kȗća naráste. Mȉ kȃžemo kìselo dȑvo. Mȅkano je tȍ jȃko. [2] Bukovac Erdevik Susek Sviloš Vrdnik Čortanovci Kać [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- ˜ se na ˜ naslanja, a čovek na čoveka ("ljudi su u nevolji upućeni jedni na druge"). [1]
- Ići udrva ("otići u šumu i naseći drva za ogrev"; "I u dr̀va ìšli, i ȕ trsku ìšli"). Aradac [1]
- selo ˜ na ˜ ("biti besposlen, beskoristan"). [1]
- ˜ se savija dok je mlado ("odmalena se čovek uči, navikava na nešto"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 264. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78, 81, 82, 117.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49, 218, 276. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem