deveruša
deveruša
deveruša (srpskohrvatski, ćir., деверуша)
[uredi]Imenica
[uredi]deveruša f (ćirilica деверуша)
Oblici:
- na, ’nevestina, pratilja, dan, svadbe’ SOS [1]
- deverȕša Vršac Jasenovo, devèruša [1]
- devèruša Melenci [1]
Značenja:
- Muževa sestra. [1]
- Deverova mati. [1]
- Deverova pratilja (devojka, supruga, prijateljica) na svadbi. [1]
Primeri:
- Devèruša nȍsi célo pečénje: jelti pȁtku jelti ćȗrku; još nàkitidu tȏ pečénje sas cvȇćom. Itebej [1]
- Od dȅvera i devèruše sam dȍbila lépe dȁrove. [2] [3] [4] Čenej Bačinci Laćarak Sremska Mitrovica Subotica Turija Ravno Selo Zmajevo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Ivanda [1]# U Parti novoj mladi u kući o prvim zadušnicama deverova mati „deveruša” donosila je preslicu, vreteno i povesmo kudelje. [5] Parta [1]# Svȁka kȍja je ȕ svatove uz dȅvera je devèruša. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 65.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 154.