dičiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /dǐːt͡ʃiti/
• Hifenacija: di‧či‧ti

Glagol

díčiti (ćirilica ди́чити) nesvrš.

Značenja:

1. držati se ponosno

Sinonimi:

1. ponositi se, gorditi se

Asocijacije:

1. hvaliti se

Konjugacija

Konjugacija glagola dičiti

Infinitiv: dičiti		Glagolski prilog sadašnji: díčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: díčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		dičim	dičiš	diči	dičimo	dičite	diče
Budućnost	Futur I.	dičit ću1 dičiću	dičit ćeš1 dičićeš	dičit će1 dičiće	dičit ćemo1 dičićemo	dičit ćete1 dičićete	dičit će1 dičiće
	Futur II.	budem dičio2	budeš dičio2	bude dičio2	budemo dičili2	budete dičili2	budu dičili2
Prošlost	Perfekt	dičio2 sam	dičio2 si	dičio2 je	dičili2 smo	dičili2 ste	dičili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam dičio2	bio si dičio2	bio je dičio2	bili smo dičili2	bili ste dičili2	bili su dičili2
	Imperfekt	dičah	dičaše	dičaše	dičasmo	dičaste	dičahu
Kondicional I.		dičio2 bih	dičio2 bi	dičio2 bi	dičili2 bismo	dičili2 biste	dičili2 bi
Kondicional II.		bio bih dičio2	bio bi dičio2	bio bi dičio2	bili bismo dičili2	bili biste dičili2	bili bi dičili2
Imperativ		-	diči	-	dičimo	dičite	-
Glagolski pridjev radni		dičio m. / dičila f. / dičilo n			dičili m. / dičile f. / dičila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „dičiti” u Hrvatskom jezičnom portalu