distinktivan

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /dîstinktiːʋan/
  • Hifenacija: dis‧ti‧nkti‧van

Pridjev[uredi]

dȉstinktīvan (ćirilica ди̏стинктӣван, određeni vid dȉstinktīvnī, komparativ distinktivniji)

Značenja:

  1. koji služi za razlikovanje[1]
  2. (značenje izvedeno preko sinonima) odličan, božanstven, različit, neočekivan, nesličan, drukčiji, drugačiji, vanredan, redak, drugi, odelit, svojevrstan, vanserijski, drugojak, atipičan, ret. distingviran ret., izdvojen, neredovit, neobičan, odvojen, izuzetan, distinktivan, izvanredan, nesvakidašnji, specijalan, apartan, netipičan, ekscentričan, svojstven, nekonvencionalan, ekstravagantan, besprimeran, drugojačiji ret., naročit, neprom. ekstra neprom., originalan, unikatan, nesvakodnevan, pekulijaran ret., različan, neuobičajen, jedinstven, hrv. osebujan hrv., partikularan, osoben, osobit, zaseban, izniman [1]

Sinonimi:

  1. razlikovan [1]
  2. odličan, božanstven, različit, neočekivan, nesličan, drukčiji, drugačiji, vanredan, redak, drugi, odelit, svojevrstan, vanserijski, drugojak, atipičan, ret. distingviran ret., izdvojen, neredovit, neobičan, odvojen, izuzetan, distinktivan, izvanredan, nesvakidašnji, specijalan, apartan, netipičan, ekscentričan, svojstven, nekonvencionalan, ekstravagantan, besprimeran, drugojačiji ret., naročit, neprom. ekstra neprom., originalan, unikatan, nesvakodnevan, pekulijaran ret., različan, neuobičajen, jedinstven, hrv. osebujan hrv., partikularan, osoben, osobit, zaseban, izniman [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1