doleka
doleka
doleka (srpskohrvatski, ćir., долека)
[uredi]Prilog
[uredi]doleka (ćirilica долека)
Značenja:
- Koji se nalazi na velikom odstojanju od nečega. [1]
- Koji vodi u udaljene krajeve i koji dugo traje (o putu). [1]
- Smrt, nepovrat. [2] Ostojićevo[1]
- Koji nije u bliskoj rodbinskoj vezi. [1]
- Za iskazivanje prostornog rastojanja. [1]
- Za iskazivanje nastavljanja u vremenu: ubuduće; zatim, posle toga. [1]
- U prostoru: na sledeće mesto. [1]
Primeri:
- Kad ìzāđe dvádeset i jèdan dȃn — ako je dèvōjka izdolèka: ìz Melenāca jel iz Kìkīnde — onda ìdu svȁtovi na kònak (zàto što je dàlek pȗt, pa nè možedu za jèdan dȃn da ȍdu i dȏđu). Novo Miloševo [1]
- Kad ȍćemo da idémo na dàlek pȗt, ùstanēmo mȁlo rànije. [3] Golubinci [1]# Óni su nȅki doléki rȏd. Vršac [1]# Ȍndak — néću dolèko, òću u blizìnu, tu blízu, ì njima je tȏ bílo pȍ volju. Đala [1]
- Ako je njȉva dolèko, ȍnda dváred-tríred, nè može vȉše púti, ìdu kȍla kȕći. [3] [4] [5] [6] Đala Subotica Martonoš Pačir Sombor Mol Bečej Turija Čurug Deronje Zmajevo Gospođinci Šajkaš Srpski Krstur Mokrin Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Žitište Elemir Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Perlez Farkaždin Ilandža Sefkerin Dinjaš Čenej [1]# Ȍnda mòmci ìdu šòrōm dalèko dokle stànujēdu i čȕjemo sàmo svȋrku od tamburícā. [3] [5] [7] Kula Laćarak Subotica Melenci Itebej Orlovat Sefkerin Čip [1]# Dalekȏ je. [5] Itebej [1]# U kánte, dvȅ kánte i obránicu, i tȁko nósiš vȍde, ȉma trȉes kȗća daléko. [5] Izbište Ilandža Vršac Kruščica [1]# Tvȑdovāli (štédili, špȏrovali): mȏra, da imádu dȁlje. Martonoš [1]
- Ȍnda trȅba razbròjati žȉce po mȕstri. Dȁlje se sàmo tkȃ sa bòjama. [3] [7] Stapar Senta Sombor Novi Bečej [1]# Kat su se poodmàkli dȁlje. [7] Ilandža Tomaševac Čenej [1]
Izrazi:
- ("ne pomišljati na nešto"; "Ȏn je doléko od tȏga"). Vršac [1]
- doléko dotȅrati a. ("mnogo postići"). Vršac [1]
- doléko mu lȇpa kȕća ("neka je što dalje"). Vršac [1]
- b. ("ogreznuti u zlu"). Vršac [1]
- doléko bílo ("ne daj bože"). Vršac [1]
- dalèko dogúrati ("mnogo postići"). Orlovat [1]
- daleko ko nebo i zemlja ("potpuno različito"). Vršac Jasenovo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 156.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 270. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 59, 131.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 157, 164, 255, 279. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 279. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem