dozvola

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /dôzʋola/
  • Hifenacija: doz‧vo‧la

Imenica[uredi]

dȍzvola f (ćirilica до̏звола)


Značenja:

  1. Dopuštenje, saglasnost, odobrenje. [1]
  2. Dokument kojim se nešto dopušta. [1]

Primeri:

  1. I ȍnda dȏđe dȍktor i priglédi ga, i dȃ dȍzvolu za sȁranu. [2] [3] Bašaid Novo Miloševo Farkaždin [1]
  2. Trážila je dȍzvolu da mȍže kúpiti. Srbobran [1]# Òna [je] mórala da prȁvi právo (mólbu) na Zrȅnjanin da dȍbi dȍzvolu da dȏđe. [2] Pavliš [1]

Sinonimi:

  1. karta [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • dozvola” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 128, 204. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 314.