drúštvo

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

drúštvo

drúštvo (srpskohrvatski, ćir., дру́штво)[uredi]

Imenica[uredi]

drúštvo ? (ćirilica дру́штво)

Kategorije: ob.

Oblici:

  1. društvo [1]

Značenja:

  1. Skup ljudi koji živi i radi zajedno u jednoj zadruzi ili porodici. [1]
  2. Skup ljudi koji se često okuplja radi zajedničkog posla, zabave, razonode i sl. [1]
  3. Udruženje. [1]
  4. Roj pčela. [1]
  5. Isto. Margita Veliko Središte Dubovac[1]
  6. Roj pčela bez matice. Verušić Žednik Srbobran Tovariševo Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Bočar Ilandža Omoljica[1]
  7. Kvalitetno pčelinje društvo. [1]
  8. Staro društvo iz kojeg se roje pčele. [2] Jamena Morović Jarak Verušić Žednik Svetozar Miletić Radojevo Čenta[1]
  9. Društvo slabog kvaliteta. Jamena Neštin Novi Karlovci Pačir Veliko Središte[1]
  10. Isto. Žednik Kać Đala Tomaševac Debeljača[1]
  11. Skup, zajednica životinja. [1]
  12. Pripadnici iste verske sekte. [1]

Primeri:

  1. Ovde se za porodičnu zadrugu kaže „društvo” ili „zajednica”. [3] Ostojićevo [1]
  2. Pored toga naziva [komuna], čuje se često i naziv „društvo”, ali taj ima i šire značenje, upravo ono što ga u drugim srpskim krajevima ima izraz „čeljad”. Tako svi članovi zadruge ili porodice su „društvo”. Na primer: „U jednoj kući bilo dvadeset i jedno društvo” (a bili su zadruga), i „moje društvo (članovi moje porodice) mi kaže da su Vas videli”. Stekao sam utisak da se izraz „društvo” upotrebljava osobito u odnosu na brojniju porodicu, a nekada i na svaku zadrugu uopšte ( — Go; Pg Čj; NM JT Š Bk Bt O F Č) [ZbDT 168, 263; FOGP 597; Ban I 329]. [4] [1]# Ȍnda mȋ sȅdnemo ȕveče (nȍći) svȉ, kolko drúštva ȉmāmo, ljȗštimo i bȃcamo ga [kukuruz] na gòmilu, da ga pòsle ùvāti malo sȗnce. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Zrenjanin Bačinci Susek Sviloš Golubinci Martonoš Stapar Srbobran Parage Tovariševo Žabalj Kovilj Mokrin Itebej Melenci Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Orlovat Farkaždin Ilandža Čenej [1]
  3. Jeli u svȁkom vìnogrādu di se brálo grȏžđe, tȗ je bílo ȍveće drúštvo, koje je bílo: pòneki gàjdāš, armonìkāš i po céla bȃnda. [5] Sremska Kamenica [1]# U pevȃčko drúštvo je pȅvo. [5] Pavliš Novo Miloševo Aradac Vršac Banatska Palanka [1]
  4. Bȉo sam i člȁn crkvènog pèvāčkog drúštva. Bašaid [1]# Odlètelo je jèdnō drúštvo i sȁd ga nè mož náći. Bačinci [1]
  5. Kȍšnica kad će da se ròji, òna je jáko drúštvo. [5] [2] Ilandža Jamena Vašica Kukujevci Erdevik Vizić Neštin Divoš Susek Laćarak Sviloš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Jarak Ruma Sremski Karlovci Obrež Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Pačir Svetozar Miletić Sombor Mol Sivac Bački Brestovac Kula Srbobran Despotovo Čurug Bođani Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Futog Gardinovci Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Kikinda Bočar Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Međa Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Šurjan Boka Tomaševac Plandište Idvor Ilandža Veliko Središte Čenta Debeljača Sefkerin Dolovo Dupljaja Bavanište Dubovac Omoljica Kovin [1]# Ako je jáko drúštvo , ȍno ȕzme pa izrȃdi oko osamdȅset u jȅdno sȃće. Veliko Središte Sremski Karlovci Karlovčić Jakovo Žabalj Bašaid Kovin [1]# Ȍnda vȉdiš tȁmo čȍpor, tȁmo čȍpor, tȁmo čȍpor drúštva. Deronje [1]# Saránili smo je sa vȅćim brȍjem drúštva takozvȃnog nazarȇnskog. [5] Ruma [1]

Sinonimi:

  1. društe [1]
  2. narod [1]

Izrazi:

  1. Kad ˜ nàvāli, i kȕću stròvāli Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 152.
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141, 153, 160, 164, 167, 203, 223, 267, 301. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem
  6. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 584.
  7. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 329.
  9. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 269, 323.
  10. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene[uredi]