držati

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /dřʒati/
  • Hifenacija: dr‧ža‧ti

Glagol[uredi]

dr̀žati (ćirilica др̀жати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije: pren.rib.rib.rib.

Oblici:

  1. izvedenim, zameniti, propoved, imenice, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, govor, om, imenic [1]

Značenja:

  1. Gajiti, čuvati. [1]
  2. Biti vlasnik nečega, posedovati. [1]
  3. Predavati. [1]
  4. Vaspitavati, podizati, odgajati. [1]
  5. Ophoditi se prema kome dobro. [1]
  6. Služiti nečemu kao oslonac, pridržavati. [1]
  7. Voditi računa o celokupnom domaćinstvu. [1]
  8. Zadržavati, upijati u sebe. [1]
  9. Smeštati, ostavljati nešto. [1]
  10. Održavati. [1]
  11. Misliti. [1]
  12. Zastupati određeni stav. [1]
  13. Ceniti, smatrati. [1]
  14. Izdržavati koga. [1]
  15. Praznovati, slaviti. [1]
  16. Uzimati zemlju u zakup. [1]
  17. Imati šegrta kod sebe. [1]
  18. Na silu ili protiv volje zadržavati koga u zatvoru. [1]
  19. Primoravati koga da ostane na jednom mestu, ne puštati da se kreće. [1]
  20. Trajati, ne prolaziti. [1]
  21. Činiti da nešto ostane u ustaljenom odnosu. [1]
  22. Biti na istom nivou. [1]
  23. Govoriti. [1]
  24. Propovedati. [1]
  25. Biti u snazi, dobrog zdravlja. [1]
  26. Stajati (o nekome ko teško hoda). [1]
  27. Ne predavati se, ne odustajati. [1]
  28. Kretati se u određenom pravcu. [1]
  29. Na la zi ti se u bli zini nečega, boraviti. [1]
  30. Trajati. [1]

Primeri:

  1. Ȍnda pȃram kukùruze, ȍnda kro[z] sèlo, plȕg ùvātim, kònji u plȕg, i dr̀žīm. [2] [3] Parage Gospođinci [1]# Dèsna rúka dr̀ži rùčicu, a lȇva je gòrīje, òna dr̀ži kòsište. Jaša Tomić [1]
  2. Dr̀žim déte u krílo i mu tȅpam. [4] [3] [5] [6] [7] Čenej Sivac Stapar Begeč Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Bašaid Itebej Melenci Žitište Zrenjanin Boka Farkaždin Čenta Baranda Sefkerin Senpeter [1]# Dȑžo je nȅko po nȅkolko ovácā, ili kòzu, krȁvu. Bačinci [1]
  3. Čȁk smo i krȁve dȑžali. [8] [2] Novi Sad Jamena Erdevik Čerević Obrež Beška Deronje Parage [1]# Ȏvce su se dȑžāle po rítu. [3] Bačko Gradište [1]
  4. Mȉ držímo živìne. [4] [8] Begeč Martonoš Bačko Petrovo Selo Stapar Čenej Žabalj Kać Kikinda Novo Miloševo Elemir Zrenjanin Konak Čenta Debeljača Lovra [1]# Tȕ je bȉo nȅki čika Žárko, dȑžo ka[o] mȁl kafàne, ȅ ȍndak se kázo bȉrcuz. Novi Sad Vizić Sremska Kamenica [1]
  5. Kàsapin, dr̀ži kàsapnicu. Vojka [1]# Òve svȅ njȉve Fràncuz dr̀ži. [7] Čenej Kać [1]
  6. Kȍ dr̀ži vȅće dvȍrīšte dr̀ži živìnu, ćȗrke, gȕske. Žabalj [1]# Pópa nam dȑžo veronàuku [u školi]. Pavliš [1]# Kò[d] tog ùčitelja, što smo mȉ ìšle ù školu, tȁj níje dȑžo pȅvānje. Bačko Petrovo Selo [1]# Ìmala sam sèstru mlȁđu, brȁta, pa sam i zà njī još rádila, i brȁta sam i dȑžāla, i svȅ odgájala. [2] Parage [1]# Zòto kȃžem: trȅba ròditelji strògīje da dr̀žu. [4] Zrenjanin Kać [1]# Pa mȋ smo ga dr̀žali ko kònda je i nȁš bȉo. Bačinci [1]# Dr̀žiš ga ko rȍda rò đenog, a ȏn ti je sàmo kòmši ja. [7] Čenej [1]# Ìljadu dȅvetsto dvádeset i šȇste popráljo se òpēt kȑst i jȁbuka (tȏ je tȁmo na cȓkvu ispod kr̀sta òno okrúglo što dr̀ži kȑst). [4] Melenci [1]
  7. Stùpac je dȑžo grȇdu, al je òna ipak pȕkla i pȁla. [7] Čenej [1]# Vȋ célu kȕću držíte nà vama. [9] [3] Ravno Selo [1]# A trȅća je pòdgrćānje kukùrūza: nàgrće se zèmlja oko kukùrūza, táko da ga nȅ bi vȅtar izvŕno i da dr̀ži malo bȍlje vlȁgu. [4] Kumane [1]# Jȃ to dr̀žim ù jasla. [6] Srpski Krstur [1]# Kat su kȕće mȃle, barem dr̀ži čȉsto. [6] Boka [1]# Držim da mu je devedeset godina. Kać [1]
  8. Dr̀žim da sam od òti dugóva izgùbio vȋd. [4] Novi Bečej [1]# U svȁkoj kȕći je drùkčije. Jȁ dr̀žīm ovàko, tȉ ȍćeš onàko, svȁko na svòju rȗku. Beška [1]# Za kàkvu me ti dr̀žiš?. [7] Čenej [1]# Dóda je ȕzela Đóku da ga dr̀ži i da mu mȃne kȕću. [7] Čenej [1]# A ùs tō i mȋ držímo kȑsnu slȁvu. Novi Sad [1]# Òni dr̀žu Bòžić kav ì mi. [4] Botoš [1]
  9. Nísu ko sȁd, fȃrbadu se jája, recimo, kȍ dr̀ži tȇ prȃznike. Kula [1]# Dȑžo zȅmlju. [4] Melenci Srbobran Kać [1]# Dok sam pláćala zà njī u šègrtima dávajūći brȁšno, mȃst i ȍstālo, dȍtle su i[h] òni (gȁzde) dȑžāli tȁmo; kad je pòsto kȃlva tàkozvāni — pòslali su mi ga kȕći. [4] Laćarak [1]# I ondak su nas dȑžali, túkli, prevȑtali, mȕčili do dvȃ sȃta. [4] Pavliš [1]# Kòlko ga dr̀židu u špìtal?. [7] Čenej [1]# Dȍkle će još da dr̀ži òvaj snȇg?. [7] Čenej [1]# Kad se dȑžao plȍdorēd, ròdilo je dòbro. [4] Golubinci [1]# Met koji je bio dobar na hrani, tu se izdržavalo po celu noć, što kaže već po celi mesec dana, zavisi kako voda drži. Ako opadne odviše voda, onda se ide dalje. [10] Sremska Mitrovica [1]# Kr̀stilā se, bíla je jȃko dòbra, pa kȁko je pópa pȍjo, pa kȁko je dȑžo gȍvōr. [2] Parage [1]# I ȍnda propòvednīk prȍpove[d] dr̀ži, i tȗ národa se skȕpi pȕno. [2] Parage [1]# Dȑži se da ne pȁdneš kad krȇnu kȍla. [7] Čenej [1]
  10. Tȋ se dȑž nà lōtru. [5] Kumane [1]# Naš deda se dobro drži još. Novo Miloševo [1]# Jedvȁ se dr̀ži na nȍge. [7] Čenej [1]# Dȑž se glàvnog púta i stȉćeš do nȃs. [7] Čenej [1]# Ona [kečiga] se najviše drži u kamenu di je kamen. [10] Bačka Palanka Bosut [1]
  11. Naj bolje se drži još smuđ u ovim vo da ma, terpan i som. Bezdan [1]# I tàko da svȁdba, ako je mȁlo svȅkar dȅblji pod pȁzu, ȍnda se dr̀ži i po dvȃ dȃna. [7] Čenej [1]

Izrazi:

  1. Dr̀žati gȍvōr ("govoriti"; "Kr̀stilā se, bíla je jȃko dòbra, pa kȁko je pópa pȍjo, pa kȁko je dȑžo gȍvōr"). Parage [1]
  2. RSB] [1]
  3. dr̀žati ȉstinu ("verovati u ono što je ispravno"; "Smȉjāli se: ȉma kȏ dr̀ži ȉstinu, ȉma kȏ mȉsli níje tȏ nȉšta — divìzma mȏra cvètati"). Martonoš [1]
  4. ˜ nekoga ko kap vode / kao malo vode na dlanu ("paziti nekoga s najvećom pažnjom"; "Drži ga ko kap vode na dlanu"). Čenej [1]
  5. dȑžati u zákup ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Dȑžali smo u zákup"). Vršac [1]
  6. ˜ se za suknju ("stalno biti uz majku (o detetu)"; "Po celi dan ovo dete samo se drži za moju suknju i od njega ništa ne mogu da radim"). Čenej Vršac [1]
  7. dr̀žati kr̀maču na sèbi ("biti nadmen, praviti se važan"; "I ȏn je bȉo lȇp, sàmo je dȑžo kr̀maču na sèbi, što bȁbe kȃžu, onàko se prȁvio"). Novi Sad [1]
  8. ˜ se materi za kecelju ("isto"). [1]
  9. ˜ šipke ("želeti nekome dobro, podržavati ga"). Sombor [1]
  10. ˜ jezik za zube ("ćutati"). Novo Miloševo [1]
  11. dr̀žati pod àrēndu ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Tȕ je pȍpōvsku zȅmlju dȑžo pod àrēndu"). Lovra [1]
  12. ˜ se ko davljenik za slamku ("očajnički se uzdati u nekoga ili nešto"; "Drži se njega ko davljenik za slamku"). Jasenovo [1]
  13. drž krsta do mala prsta ("zdravica koja znači da treba naiskap popiti piće"). Sombor [1]
  14. dr̀žati nȅčiju ("zastupati nečiji stav, slagati se s nečijim mišljenjem"; "Níje da joj dr̀žim strȃnu, al ìma prȁvo šta kȃže"). Čenej Novo Miloševo [1]
  15. ˜ se suknje ("pokoravati se mišljenju svoje žene (o muškarcu)"; "Kako da ga odvratim kada se samo drži suknje?"). Čenej [1]
  16. ˜ se dobro ("biti dobrog telesnog zdravlja (o starijim osobama"; "Naš deda se dobro drži još!"). [1]

Konjugacija[uredi]

Izvedeni pojmovi[uredi]

Reference[uredi]

  • držati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 1,94 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 594. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 123, 124, 192. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53, 58, 118, 119, 120, 124, 125, 132, 330. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. 6,0 6,1 6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 256. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. 7,00 7,01 7,02 7,03 7,04 7,05 7,06 7,07 7,08 7,09 7,10 7,11 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  8. 8,0 8,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  9. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 30.
  10. 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.