drugarica
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /druɡǎrit͡sa/
- Hifenacija: dru‧ga‧ri‧ca
Imenica[uredi]
drugàrica f (ćirilica друга̀рица)
Oblici:
Primeri:
- Bílo nas je nȃs čètiri vȇrne drugàrice. [2] [3] [4] Bečej Beška Vojka Bačko Petrovo Selo Kula Parage Tovariševo Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Neuzina Botoš Veliki Gaj Pomaz Bata [1]
- Drugàrice dȏđu i slȗže gȍste. Laćarak [1]# Séstra mi imȁla drugarȉcu — Imȁla sam jednu príju, rođȅnu, i škȍlsku drugarȉcu. Pavliš Izbište Jasenovo [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice drugarica
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | drugarica | drugarice |
| genitiv | drugarice | drugarica |
| dativ | drugarici | drugaricama |
| akuzativ | drugaricu | drugarice |
| vokativ | drugarice | drugarice |
| lokativ | drugarici | drugaricama |
| instrumental | drugaricom | drugaricama |
Reference[uredi]
- „drugarica” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 170.
- ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 599.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55, 120, 128.