dubiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /dǔːbiti/
- Hifenacija: du‧bi‧ti
Glagol[uredi]
dúbiti (ćirilica ду́бити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
pren.
Značenja:
- Stajati uspravno (o čoveku). [1]
- (o materijalu) čvrsto stajati, dobro padati. [1]
- Stajati u dupku. [1]
- Dosađivati. [1]
Primeri:
- A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Kula [1]
- Kad ȕštirkam ogr̀licu pa vàko dúbi, stòji. Obrež [1]# Mȍžeš tȗ dúbiti na glávi, néću da ìdem s tȍbom. [2] Čenej Obrež Subotica Žabalj Čurug Gospođinci Kać Begeč Ivanda [1]# Dúbiš mi na glávi. Ravno Selo Đurđevo [1]
Sinonimi:
Glagol[uredi]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola dubiti
| Infinitiv: dubiti | Glagolski prilog sadašnji: dúbēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: dúbljēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
dubim | dubiš | dubi | dubimo | dubite | dube | |
| Budućnost |
Futur I. |
dubit ću1 dubiću |
dubit ćeš1 dubićeš |
dubit će1 dubiće |
dubit ćemo1 dubićemo |
dubit ćete1 dubićete |
dubit će1 dubiće |
| Futur II. |
budem dubio2 | budeš dubio2 | bude dubio2 | budemo dubili2 | budete dubili2 | budu dubili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
dubio2 sam | dubio2 si | dubio2 je | dubili2 smo | dubili2 ste | dubili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam dubio2 | bio si dubio2 | bio je dubio2 | bili smo dubili2 | bili ste dubili2 | bili su dubili2 | |
| Imperfekt |
dubljah | dubljaše | dubljaše | dubljasmo | dubljaste | dubljahu | |
| Kondicional I. |
dubio2 bih | dubio2 bi | dubio2 bi | dubili2 bismo | dubili2 biste | dubili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih dubio2 | bio bi dubio2 | bio bi dubio2 | bili bismo dubili2 | bili biste dubili2 | bili bi dubili2 | |
| Imperativ |
- | dubi | - | dubimo | dubite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
dubio m. / dubila f. / dubilo n | dubili m. / dubile f. / dubila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
dubljen m. / dubljena f. / dubljeno n | dubljeni m. / dubljene f. / dubljena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „dubiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /dǔːbiti/
- Hifenacija: du‧bi‧ti
Glagol[uredi]
dúbiti (ćirilica ду́бити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
pren.
Značenja:
- Stajati uspravno (o čoveku). [1]
- (o materijalu) čvrsto stajati, dobro padati. [1]
- Stajati u dupku. [1]
- Dosađivati. [1]
Primeri:
- A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Kula [1]
- Kad ȕštirkam ogr̀licu pa vàko dúbi, stòji. Obrež [1]# Mȍžeš tȗ dúbiti na glávi, néću da ìdem s tȍbom. [2] Čenej Obrež Subotica Žabalj Čurug Gospođinci Kać Begeč Ivanda [1]# Dúbiš mi na glávi. Ravno Selo Đurđevo [1]
Sinonimi:
Glagol[uredi]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola dubiti
| Infinitiv: dubiti | Glagolski prilog sadašnji: dúbēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -bljēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
dubim | dubiš | dubi | dubimo | dubite | dube | |
| Budućnost |
Futur I. |
dubit ću1 dubiću |
dubit ćeš1 dubićeš |
dubit će1 dubiće |
dubit ćemo1 dubićemo |
dubit ćete1 dubićete |
dubit će1 dubiće |
| Futur II. |
budem dubio2 | budeš dubio2 | bude dubio2 | budemo dubili2 | budete dubili2 | budu dubili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
dubio2 sam | dubio2 si | dubio2 je | dubili2 smo | dubili2 ste | dubili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam dubio2 | bio si dubio2 | bio je dubio2 | bili smo dubili2 | bili ste dubili2 | bili su dubili2 | |
| Imperfekt |
dubljah | dubljaše | dubljaše | dubljasmo | dubljaste | dubljahu | |
| Kondicional I. |
dubio2 bih | dubio2 bi | dubio2 bi | dubili2 bismo | dubili2 biste | dubili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih dubio2 | bio bi dubio2 | bio bi dubio2 | bili bismo dubili2 | bili biste dubili2 | bili bi dubili2 | |
| Imperativ |
- | dubi | - | dubimo | dubite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
dubio m. / dubila f. / dubilo n | dubili m. / dubile f. / dubila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
dubljen m. / dubljena f. / dubljeno n | dubljeni m. / dubljene f. / dubljena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „dubiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).