dubok

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /dǔbok/
  • Hifenacija: du‧bok

Pridjev[uredi]

dùbok (ćirilica ду̀бок, određeni vid dùbokī, komparativ dȕbljī)


Kategorije: odr. vid.

Oblici:

  1. -o, -òka [1]

Značenja:

  1. Koji ima znatno rastojanje od površine do dna. [1]
  2. Koji ima rastojanje od površine do dna veće u poređenju s drugim predmetima iste vrste. [1]
  3. Prostorija za namirnice, burad i sl. duboko ukopana u zemlju. [2] Martinci[1]
  4. Ostava nižeg nivoa od ostalih prostorija u kući. [1]
  5. Koji se nalazi ispod površine. [1]
  6. Koji prodire vertikalno naniže. Subotica[1]
  7. Ulaz na samoj kući. [1]
  8. Koji se odnosi na znatno rastojanje od otvora prema unutrašnjosti. [1]
  9. Temeljit, uman. [1]
  10. U dubinu, krećući se vertikalno naniže. [1]

Primeri:

  1. pretežno se krtoži svaka riba. Som ide u svoje gnjizdo u kamenu, u dubokim vodama [ShLR; Ban I 289]. Perlez Stari Slankamen Sanad Taraš [1]# Dȃj mi dù bo ki lònac. Taraš [1]
  2. Brázde bíle dubòke. Obrež [1]
  3. Mȉslim da sam ùda rila nȍgu o tȗ cȋglju […] — u cìpele sam dùboke bí la. [3] [4] Zrenjanin Melenci [1]# Prema saopštenju dr Dušana Vuletića u njegovom rodnom Kuzminu […] kao ostava služio je „duboki špajz”. Ta prostorija je nastala kao deo kuhinje sa otvorenim ognjištem sa mo što je bila ni žeg nivoa što se ti če podne povr ši ne. U nju se iz kuhinje silazilo pomo ću drvenih merdevina na metar dubine. [1]# Prȇ se zvála tȃ dùboka vráta. [2] Botoš [1]# Strášno dùbok čòvek. [4] Itebej [1]# Pȓvo mȏrate uzò rati dòbro, dubòko i dváput. [3] Sombor [1]
  4. Ȕzorāli smo, pȍse jali smo pšȅnicu, sȅdam jȕtāra, sȁt se ùzore dùboko, i na prò lećē se sȉju kukùruzi. [5] Parage Čenej [1]

Izvedene reči:

  1. dubòko [1]

Izrazi:

  1. Imati ˜ džep ("imati puno novca, biti bogat"). Sombor [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • dubok” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  • 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  • 3,0 3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem
  • 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 359. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem
  • Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 581.