dunuti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /dǔːnuti/
- Hifenacija: du‧nu‧ti
Glagol[uredi]
dúnuti (ćirilica ду́нути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola dunuti
| Infinitiv: dunuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: dúnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
dunem | duneš | dune | dunemo | dunete | dunu | |
| Budućnost |
Futur I. |
dunut ću1 dunuću |
dunut ćeš1 dunućeš |
dunut će1 dunuće |
dunut ćemo1 dunućemo |
dunut ćete1 dunućete |
dunut će1 dunuće |
| Futur II. |
budem dunuo2 | budeš dunuo2 | bude dunuo2 | budemo dunuli2 | budete dunuli2 | budu dunuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
dunuo2 sam | dunuo2 si | dunuo2 je | dunuli2 smo | dunuli2 ste | dunuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam dunuo2 | bio si dunuo2 | bio je dunuo2 | bili smo dunuli2 | bili ste dunuli2 | bili su dunuli2 | |
| Aorist |
dunuh | dunu | dunu | dunusmo | dunuste | dunuše | |
| Kondicional I. |
dunuo2 bih | dunuo2 bi | dunuo2 bi | dunuli2 bismo | dunuli2 biste | dunuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih dunuo2 | bio bi dunuo2 | bio bi dunuo2 | bili bismo dunuli2 | bili biste dunuli2 | bili bi dunuli2 | |
| Imperativ |
- | duni | - | dunimo | dunite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
dunuo m. / dunula f. / dunulo n | dunuli m. / dunule f. / dunula n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
dunut m. / dunuta f. / dunuto n | dunuti m. / dunute f. / dunuta n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „dunuti” u Hrvatskom jezičnom portalu