dvoriti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /dʋǒriti/
- Hifenacija: dvo‧ri‧ti
Glagol
[uredi]dvòriti (ćirilica дво̀рити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Stajati pored nekog (pri obedu) iz poštovanja; gostiti. [1]
- Brinuti se o nekome, negovati, čuvati. [1]
Primeri:
- Oni [svekar i svekrva] uglavnom „dvore” svatove — idu od svata do svata, naročito se angažuju oko kumova ( — L Čr; NM NB Km Me) [SSBan 66]. [2] [1]
- Domaćin nije sedao za sto dok gosti ne večeraju, već ih je „dvorio”. [3] [1]# Domàćine, dȉ si da dvórīš gȍste?. Laćarak [1]# Kȗm dvóri gȍste célu nȏć. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Žabalj Čortanovci Subotica Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Farkaždin Čenej Ivanda [1]# A ȏn jȁdan tȁm, kaž, dvòrio dȅcu i vòdio dȅcu u šétnju. Bačinci Beška Subotica [1]# Dvórī ònō déte ko da mu je rȍđena mȁti. Laćarak [1]# Célog vȇka ga dvórila, a nȉšta joj nìje òstavijo. [5] [8] [9] Pačir Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Padej Novo Miloševo Jasenovo Lovra Deska Čenej [1]
- Nísi mòja prȃva bȁba, mȁ ma i tȁta tèbe prímili da dvóre, znáš. Subotica [1]
Sinonimi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola dvoriti
| Infinitiv: dvoriti | Glagolski prilog sadašnji: dvòrēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: dvòrēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
dvorim | dvoriš | dvori | dvorimo | dvorite | dvore | |
| Budućnost |
Futur I. |
dvorit ću1 dvoriću |
dvorit ćeš1 dvorićeš |
dvorit će1 dvoriće |
dvorit ćemo1 dvorićemo |
dvorit ćete1 dvorićete |
dvorit će1 dvoriće |
| Futur II. |
budem dvorio2 | budeš dvorio2 | bude dvorio2 | budemo dvorili2 | budete dvorili2 | budu dvorili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
dvorio2 sam | dvorio2 si | dvorio2 je | dvorili2 smo | dvorili2 ste | dvorili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam dvorio2 | bio si dvorio2 | bio je dvorio2 | bili smo dvorili2 | bili ste dvorili2 | bili su dvorili2 | |
| Imperfekt |
dvorah | dvoraše | dvoraše | dvorasmo | dvoraste | dvorahu | |
| Kondicional I. |
dvorio2 bih | dvorio2 bi | dvorio2 bi | dvorili2 bismo | dvorili2 biste | dvorili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih dvorio2 | bio bi dvorio2 | bio bi dvorio2 | bili bismo dvorili2 | bili biste dvorili2 | bili bi dvorili2 | |
| Imperativ |
- | dvori | - | dvorimo | dvorite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
dvorio m. / dvorila f. / dvorilo n | dvorili m. / dvorile f. / dvorila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
dvoren m. / dvorena f. / dvoreno n | dvoreni m. / dvorene f. / dvorena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „dvoriti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 144.
- ↑ Vera Milutinović, Krsna slava u jugoistočnom Banatu. — Rad, 3, 1954, 281—284, str. 282.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 309.
- ↑ 5,0 5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 65.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 107, 108, 156, 157.
- ↑ 8,0 8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 172, 418. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 9,0 9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).