Prijeđi na sadržaj

ekser

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ěkser/
  • Hifenacija: e‧kser

Imenica

[uredi]

èkser m (ćirilica ѐксер)


Kategorije:

kol.kov.


Oblici:

  1. eksȅr, èkser [1]
  2. èkser [1]
  3. èkser [1]
  4. èkser Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin [2] [1]


Značenja:

  1. Klin kojim je prikovana baskija, nosač crepa. Jasenovo[1]
  2. Klin kojim se zakucava šindra. Jasenovo[1]
  3. Ekser za prikivanje šine na točku. [1]
  4. Naročiti klin za potkivanje, zašiljenog vrha i četvrtaste glave. [1]
  5. Isto. [1]
  6. Metalni ili drveni klin na radnom delu grabalja. [1]


Primeri:

  1. Ùzmī èkser i zàkucaj kàkū dàsku na déru, da se kròz nju ne pròvlače vȁške. Bačinci [1]
  2. Mesto dvȅsta kȋla, mi njȉma trȉsta kȋla gȕrnemo ȅksēra i gvȏžđa kojekàkvog. Bečej [1]
  3. Ùdario dèbo èkser i pȕkla lȅtva nȁdvoje. [3] [4] Jaša Tomić Susek Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Subotica Turija Silbaš Gospođinci Đurđevo Begeč Kovilj Đala Novo Miloševo Melenci Taraš Šurjan Boka Neuzina Lovra [1]# Idȅmo kot kȍlara, mȁlo nam izbȗšu jel izgorídu s eksȅrima. Jasenovo [1]# Kljȁkav je, bȍže, da nè mož da ùkuca jèdan jèkser, a da ne ràscōpa pȑs. [5] Jaša Tomić Itebej Šurjan Boka Orlovat Ilandža Ivanda [1]# Od jeksȅra. Jékser oprȁviš. Vršac Izbište Jasenovo [1]# Pòtkovice sam prȁvio, èksere sam móro kúpiti. [6] Novi Sad Sot Neradin Inđija Krčedin Turija Kać Titel [1]# Dȁj mi potkìvāčki èkser brȍj trȉ, brȍj čètir. [6] Bačka Palanka Neštin Irig Futog Kovilj [1]# Ako je pȕkla rukùnica jel rú da, sȁ[d] tȕ trȅba da je sàstavim, ȍnda sam jȁ tȕ mèto pȃntu od lìma. Èkser, pa se ùdari, ȍn se pȍtsavije. [6] Novi Sad Turija [1]


Sinonimi:

  1. čavla, klinac, klin [1]
  2. moroklinac [1]
  3. čavla, moroklinac [1]
  4. pantnegli [1]



Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • ekser” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 100.
  4. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 10, 16.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 326.
  6. 6,0 6,1 6,2 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).