Prijeđi na sadržaj

fašina

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /fǎʃina/
  • Hifenacija: fa‧ši‧na

Imenica

[uredi]

fàšina f (ćirilica фа̀шина)


Oblici:

  1. , fašine, ȕvek, vȍća, grȃnje, snȍp, lȅbac, vȁšīna, kad, i, bílo, po, od, sȉtno, nȅko, dr̀vēće, da, ko, mȁma, jèdan, je [1]
  2. fàšina, fȁšina [1]
  3. , fašine, ȕvek, vȍća, grȃnje, snȍp, lȅbac, vȁšīna, kad, i, bílo, po, od, sȉtno, nȅko, dr̀vēće, da, ko, mȁma, jèdan, je [1]
  4. fàšina, fȁšina [1]


Značenja:

  1. Snop, svežanj granja, pruća (obično za loženje, ali i za učvršćivanje nasipa, obale, bedema). Čerević Begeč Jasenovo Crvena Crkva[1]


Primeri:

  1. Pravimo fašine da ne dođe voda u bašće. [2] [3] Čenej Neštin Susek Sviloš Krušedol Kać Futog Novi Kneževac Novo Miloševo Taraš Deska Ivanda [1]
  2. Ȍndak tȗ ložímo ògrizine, fàšine, slȁmu. Aradac [1]
  3. Bílo prȗća, fàšine, što mȋ kȃžemo. Obrež [1]
  4. Dékunci bíli sve opletèni ot fȁšina da se tȃj pésak n[e] òbrānja. [4] Itebej [1]
  5. Peć sam ložio fašinom i ogrizinom. Sombor [1]
  6. zváli su vàšine. Novi Sad [1]
  7. Ùdari se kȏlje da dr̀ži vàšinu na úlazu. Ȍnda òni [ribari] ȍdu dȁlje i prȁte, zàtvore na ízlazu, mȅtu vàšine i ne tabànaju uȍpšte, sàmo pȕste da vòda tèče, ȍnda šàran ìde rȇpom nàprēd, nȅ glávom. [5] Kovilj Đurđevo Kać [1]
  8. Dȅda na vòlovi, pa natòvari po dȅset vȁšīna, a tȏ su vèlike vàšine. Begeč [1]



Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • fašina” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 495.
  5. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).