farbati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /fâːrbati/
- Hifenacija: far‧ba‧ti
Glagol
[uredi]fȃrbati (ćirilica фа̑рбати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
trp.trp.rib.pren.
Oblici:
Značenja:
- Premazivati farbom, bojom, potapati u farbu, boju. [2][1]
- Bojiti svoju kosu, bradu i sl. [3] Gospođinci Vršac[1]
- Ulepšavati, doterivati; varati, obmanjivati; lagati. [1]
Primeri:
- A kad je Ùskrs — ȍndak na Vèliki pétak se fȃrbadu jája. Elemir [1]
- Kad je òčisti [kožu], ȍnda je gòtova za rȃd. Ȍnda je fȃrba. Kovilj [1]
- Pa čarȁpe se štríkalo od lépe vúne, pa se cŕno fȃrbalo, fȋno cŕno. [4] [5] [6] [7] Izbište Laćarak Ledinci Boljevci Subotica Martonoš Pačir Kula Novi Sad Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Bašaid Itebej Aradac Veliki Gaj Farkaždin Vršac Baranda Banatska Palanka Omoljica Deska Senpeter [1]
- Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. Stari Slankamen [1]
- Na Vèliki pétak smo pòstili, fàrbali jája. Novi Sad [1]
- Prvog dana deca se „tucaju” „farbanim jajima”. [8] Ostojićevo [1]
- I ȍnda se tȏ nàkiti pántljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne fȃrbane). [4] [9] Kumane Novi Bečej Itebej Jaša Tomić [1]
- Ponedeljnikom, ondak se nije vatalo, ondak smo vrške farbali sa plavetnim kamenom. Mol [1]
- Sve dok je ladna voda, možemo da držimo i četrnaest dana da ne farbamo vrške... ali sušiti obavezno. Stari Slankamen [1]
- Imali smo vrške, terovali smo crnim, u teru, a bele vrške smo mećali plavi kamen pa smo i[h] farbali svaki osam dana da ne bi trunule. [10] Bačka Palanka [1]
- Ne sme da se farba unutra [u čamcu] katran, samo spolja. [10] Padej [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola farbati
Infinitiv: farbati | Glagolski prilog sadašnji: fȃrbajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: fȃrbānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
farbam | farbaš | farba | farbamo | farbate | farbaju | |
Budućnost |
Futur I. |
farbat ću1 farbaću |
farbat ćeš1 farbaćeš |
farbat će1 farbaće |
farbat ćemo1 farbaćemo |
farbat ćete1 farbaćete |
farbat će1 farbaće |
Futur II. |
budem farbao2 | budeš farbao2 | bude farbao2 | budemo farbali2 | budete farbali2 | budu farbali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
farbao2 sam | farbao2 si | farbao2 je | farbali2 smo | farbali2 ste | farbali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam farbao2 | bio si farbao2 | bio je farbao2 | bili smo farbali2 | bili ste farbali2 | bili su farbali2 | |
Imperfekt |
farbah | farbaše | farbaše | farbasmo | farbaste | farbahu | |
Kondicional I. |
farbao2 bih | farbao2 bi | farbao2 bi | farbali2 bismo | farbali2 biste | farbali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih farbao2 | bio bi farbao2 | bio bi farbao2 | bili bismo farbali2 | bili biste farbali2 | bili bi farbali2 | |
Imperativ |
- | farbaj | - | farbajmo | farbajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
farbao m. / farbala f. / farbalo n | farbali m. / farbale f. / farbala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
farban m. / farbana f. / farbano n | farbani m. / farbane f. / farbana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „farbati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 108.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140.
- ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165, 262, 452.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
- ↑ 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.