fino

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /fîːno/
  • Hifenacija: fi‧no

Prilog[uredi]

fȋno (ćirilica фи̑но)


Značenja:

  1. Lepo, dobro. [1]

Primeri:

  1. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Tovariševo [1]
  2. Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Novi Sad [1]
  3. Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [2] [3] Izbište Gospođinci Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Boka Tomaševac Orlovat Vršac [1]

Reference[uredi]

  • fino” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
  • Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 147.