gak petičar
gak petičar
gak petičar (srpskohrvatski, ćir., гак петичар)
[uredi]Imenica
[uredi]gak petičar, Imenica|m
Značenja:
Врста птице из рода (лат.) Nycticorax Ardeidae Forster[1]
Sinonimi:
andro [2] [1] bakčov [3] [1] bakšov [3] [1] voljak [4] [1] gag [2] [1] gagavac [3] [1] gagac [2] [1] gak [5] [1] gak kvakavac [6] [1] gak petičan [4] [1] gak petičar [7] [1] gak pupar [8] [1] gakić [9] [1] gakuša [7] [1] gačina [7] [1] gačinac [2] [1] gačić [9] [1] grbavi andro [8] [1] grčivrat [10] [1] danguba [11] [1] kagrac [10] [1] kvak [12] [1] kvakavac [13] [1] kvakač [8] [1] kvakva [6] [1] kvaker [14] [1] lenji radovan [3] [1] maigl [15] [1] maigla [7] [1] majgl [6] [1] negovan [16] [1] noćna čaplja [13] [1] noćni bukač [17] [1] petičan [2] [1] prava čaplja [6] [1] pupavac [18] [1] pupar [5] [1] radovan [19] [1] radovanje [2] [1] ujnoša [20] [1] financ [16] [1] flaker [3] [1] čaplja [21] [1] čaplja gak [12] [1] čaplja gakuša [2] [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
- ↑ 4,0 4,1 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
- ↑ 5,0 5,1 Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
- ↑ 9,0 9,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
- ↑ 10,0 10,1 Мојо Медић, Грађа за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе, Летопис Матице српске, књ. 166, свеска друга, Матица српска, Нови Сад 1889, 60–81.
- ↑ Мојо Медић, Додатак природописној и медицинској номенклатури, Летопис Матице српске, књ. 159, свеска трећа, Матица српска, Нови Сад 1889, 123–135.
- ↑ 12,0 12,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
- ↑ 13,0 13,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ Борис Гаровников – Милош Беуковић – Миленко Зеремски, Птице (перната дивљач) Дунавске бановине, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2008.
- ↑ Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
- ↑ 16,0 16,1 Емил Бенић, Обедска бара и њена главна фауна, Штампарија браће Јанковића, Сремска Митровица 1930.
- ↑ Вјекослав Клаић, Босна (земљопис), књ. III, Матица хрватска, Загреб 1878.
- ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
- ↑ Мојо Медић, Додатак природописној и медицинској номенклатури (свршетак), Летопис Матице српске, књ. 160, свеска четврта, Матица српска, Нови Сад 1889, 70–91.
- ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ Јосиф Панчић, Јестаственица (за ученике велике школе), део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1864.