gorak
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ɡǒːrak/
- Hifenacija: go‧rak
Pridjev
[uredi]górak (ćirilica го́рак, određeni vid gȏrkī, komparativ gȍrčī)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Koji ima (neprijatan, opor) ukus pelina. [2] Novo Miloševo Melenci Vršac Izbište[1]
- Magnezijumov sulfat, so protiv zatvora. Vršac[1]
- Koji je ispunjen mnogim teškoćama. [1]
- Težak život; teška zarada. Vršac[1]
- Pomešan s bolom; skupo plaćen. Vršac[1]
- S gorčinom, tužno, grdno. [1]
Primeri:
- Ali srȅća je dȍnēla te su i pùstili òdānde kȕći, kòjē su zà tō vréme tȅrānja provèli, kòje po zátvoru, kòje u pútu. Téžak i górak žìvot!. [3] Sremska Kamenica Novo Miloševo Vršac [1]# Gȏrko se nȁsmejo. Vršac [1]
- Ȏn je zàplako gȏrko. Laćarak [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
Deklinacija
[uredi] oblici pozitiva, neodređeni vid
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | gorak | gorka | gorko | |
genitiv | gorka | gorke | gorka | |
dativ | gorku | gorkoj | gorku | |
akuzativ | neživo živo |
gorak gorka |
gorku | gorko |
vokativ | gorak | gorka | gorko | |
lokativ | gorku | gorkoj | gorku | |
instrumental | gorkim | gorkom | gorkim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | gorki | gorke | gorka | |
genitiv | gorkih | gorkih | gorkih | |
dativ | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) | |
akuzativ | gorke | gorke | gorka | |
vokativ | gorki | gorke | gorka | |
lokativ | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) | |
instrumental | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) |
oblici pozitiva, određeni vid
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | gorki | gorka | gorko | |
genitiv | gorkog(a) | gorke | gorkog(a) | |
dativ | gorkom(u/e) | gorkoj | gorkom(u/e) | |
akuzativ | neživo živo |
gorki gorkog(a) |
gorku | gorko |
vokativ | gorki | gorka | gorko | |
lokativ | gorkom(e/u) | gorkoj | gorkom(e/u) | |
instrumental | gorkim | gorkom | gorkim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | gorki | gorke | gorka | |
genitiv | gorkih | gorkih | gorkih | |
dativ | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) | |
akuzativ | gorke | gorke | gorka | |
vokativ | gorki | gorke | gorka | |
lokativ | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) | |
instrumental | gorkim(a) | gorkim(a) | gorkim(a) |
oblici komparativa
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | gorči | gorča | gorče | |
genitiv | gorčeg(a) | gorče | gorčeg(a) | |
dativ | gorčem(u) | gorčoj | gorčem(u) | |
akuzativ | neživo živo |
gorči gorčeg(a) |
gorču | gorče |
vokativ | gorči | gorča | gorče | |
lokativ | gorčem(u) | gorčoj | gorčem(u) | |
instrumental | gorčim | gorčom | gorčim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | gorči | gorče | gorča | |
genitiv | gorčih | gorčih | gorčih | |
dativ | gorčim(a) | gorčim(a) | gorčim(a) | |
akuzativ | gorče | gorče | gorča | |
vokativ | gorči | gorče | gorča | |
lokativ | gorčim(a) | gorčim(a) | gorčim(a) | |
instrumental | gorčim(a) | gorčim(a) | gorčim(a) |
oblici superlativa
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | najgorči | najgorča | najgorče | |
genitiv | najgorčeg(a) | najgorče | najgorčeg(a) | |
dativ | najgorčem(u) | najgorčoj | najgorčem(u) | |
akuzativ | neživo živo |
najgorči najgorčeg(a) |
najgorču | najgorče |
vokativ | najgorči | najgorča | najgorče | |
lokativ | najgorčem(u) | najgorčoj | najgorčem(u) | |
instrumental | najgorčim | najgorčom | najgorčim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | najgorči | najgorče | najgorča | |
genitiv | najgorčih | najgorčih | najgorčih | |
dativ | najgorčim(a) | najgorčim(a) | najgorčim(a) | |
akuzativ | najgorče | najgorče | najgorča | |
vokativ | najgorči | najgorče | najgorča | |
lokativ | najgorčim(a) | najgorčim(a) | najgorčim(a) | |
instrumental | najgorčim(a) | najgorčim(a) | najgorčim(a) |
Reference
[uredi]- „gorak” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 298.