gornjak
gornjak
gornjak (srpskohrvatski, ćir., горњак)[uredi]
Imenica[uredi]
gornjak m (ćirilica горњак)
Kategorije:
rib.
Značenja:
- Gornji snop u krstini, na kamari. [1][2]
- Severni vetar. [2]
- Dama u mađarskim kartama. Jasenovo[2]
- Deo ama. [2]
- Deo ama koji se nalazi konju na vratu, vratnik. [3] Begeč[2]
- Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Begeč[2]
Primeri:
- Dònjāk i gòrnjāk i ȍsam òvī — znači, tȍ je dȅset snȍpova. Bačinci [2]
- Kòrēnje od gornjáka ȕvek se okrȇne sȗncu. [4] Jaša Tomić Stapar Novo Miloševo [2]
- Tȗ dȏđu po trȋ snòpa jèdno nȁ drugo, na čètr mȅsta i góre je gòrnjāk. [2]# Znatnu učestalost pokazuje severni vetar „gornjak” ( — J CC). [5] [2]# Dȗva cȅo dȃn ládan gòrnjāk. Subotica Turija Novo Miloševo [2]# Paraši se zvali gore, gornjak se zvao paraši, tamo oni plovci što ima. [6] Bačka Palanka [2]
- Gornjak ima paraši, a dolnjak je olovo. Bezdan [2]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 167, 301.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 69.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.