grebenati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ɡreběnati/
- Hifenacija: gre‧be‧na‧ti
Glagol
[uredi]grebènati (ćirilica гребѐнати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Grebenima češljati vunu, kudelju. [1]
Primeri:
- „Štriker” vunu grebena i redi i u selu više uopšte nema domaćih grebena. [2] [3] Jarkovac Boka Jasenovo [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola grebenati
Infinitiv: grebenati | Glagolski prilog sadašnji: grebènajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: grebènānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
grebenam | grebenaš | grebena | grebenamo | grebenate | grebenaju | |
Budućnost |
Futur I. |
grebenat ću1 grebenaću |
grebenat ćeš1 grebenaćeš |
grebenat će1 grebenaće |
grebenat ćemo1 grebenaćemo |
grebenat ćete1 grebenaćete |
grebenat će1 grebenaće |
Futur II. |
budem grebenao2 | budeš grebenao2 | bude grebenao2 | budemo grebenali2 | budete grebenali2 | budu grebenali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
grebenao2 sam | grebenao2 si | grebenao2 je | grebenali2 smo | grebenali2 ste | grebenali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam grebenao2 | bio si grebenao2 | bio je grebenao2 | bili smo grebenali2 | bili ste grebenali2 | bili su grebenali2 | |
Imperfekt |
grebenah | grebenaše | grebenaše | grebenasmo | grebenaste | grebenahu | |
Kondicional I. |
grebenao2 bih | grebenao2 bi | grebenao2 bi | grebenali2 bismo | grebenali2 biste | grebenali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih grebenao2 | bio bi grebenao2 | bio bi grebenao2 | bili bismo grebenali2 | bili biste grebenali2 | bili bi grebenali2 | |
Imperativ |
- | grebenaj | - | grebenajmo | grebenajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
grebenao m. / grebenala f. / grebenalo n | grebenali m. / grebenale f. / grebenala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
grebenan m. / grebenana f. / grebenano n | grebenani m. / grebenane f. / grebenana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „grebenati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str.18.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN,1,955, 81—117, str. 94.